Глумица Соња Колачарић, о каријери, филму, театру и улогама

Србија је као Дивљи запад за младе глумце. Највећа препрека која им стоји на путу успеха је то што морају да се продају за мале паре. Постоји недостатак и новца и квалитета. Глумци морају да чекају годинама на пристојну улогу. A кад она дође, пристају на понижавајући хонорар да би коначно могли да стварају са уживањем. Ја сам, на пример, "Чарлстон за Огњенку" радила практично бесплатно - рекла је за "Глас Српске" београдска глумица Соња Колачарић.

Глумачку каријеру Соње Колачарић до сада су обиљежили филмови "Бело одело" Лазара Ристовског, "Небеска удица" Љубише Самарџића, "Један на један" Младена Матићевића, "Мртав 'ладан" Милорада Миленковића и "Чарлстон за Огњенку" Уроша Стојановића.

Стојановићев дебитантски филм, инспирисан романом "Отмица мушкарца" Милице Јаковљевић, Соњи Колачарић донио је насловну улогу и прилику да закорачи у свијет доласка чарлстона у Србију. Млада глумица играла је са екипом "Чарлстона", коју су чинили Катарина Радивојевић, Оливера Катарина, Ненад Јездић, Стефан Капичић... 

* ГЛAС: Добили сте награду часописа "Филм" за најбољу младу глумицу за улогу Огњенке у филму "Чарлстон за Огњенку" на фестивалу у Нишу. Сматрате ли да се фестивалске награде исправно додјељују, с обзиром на то да је избила свађа око додјеле званичних награда у Нишу?

КОЛAЧAРИЋ: Ове године, нажалост (или на срећу), нисам била на нишком фестивалу, за свађу, расправу, инцидент, скандал или како су већ назвали догађај из Ниша сам чула из друге руке. Зато се не бих усудила да судим о нечему чему нисам присуствовала. У Србији, о наградама одлучује увек одабрана групица људи, која у том тренутку има врло личан став, било да је у питању уметничка или другарска наклоност. Одабир лауреата је ствар афинитета неколицине. Aко се ја ту негде догодим - фино, ако не - опет фино.

* ГЛAС: Колико су улога Огњенке и овај филм Уроша Стојановића утицали на Вашу каријеру и да ли су Вам отворили нове путеве?

КОЛAЧAРИЋ: Као и било који други филм. Помало. "Чарлстон" је имао много мању гледаност од оне коју смо желели. Дакле, остао је у границама (изузетно бедног) просека гледаности српског филма. A то је кључ успеха дистрибуције. Квантитет. Да су ствари на том плану мало боље пошле - све би било другачије, а овако - само још један филм у каријери.

* ГЛAС: Филм "Мртав 'ладан" је остварење по ком Вас је упознала шира публика. Како са ове дистанце гледате на тај филм?

КОЛAЧAРИЋ: Сматрам да је веома важно да се филм маркетиншки добро испрати. "Мртав 'ладан" је филм који је прилично паметно дистрибуисан. Догађало се да ме у Хрватској људи заустављају на улици због тог филма, а да за осталих пет које сам радила никад нису ни чули. Дакле, реклама је чудо.

* ГЛAС: Како оцјењујете стање у кинематографији Србије?

КОЛAЧAРИЋ: Прилично тужно. Мада, чини ми се, ипак мало мање трагично него протеклих много година. Можда још постоји нада да ће кинематографија код нас кренути узлазном линијом.

* ГЛAС: Да ли је театар у Србији у бољем положају од филма?

КОЛAЧAРИЋ: Мало. Око театра се врте мање паре. A паре покрећу свет. Ох, на несрећу. Зато је на неки начин позориште осуђено на пројекте који се морају завршити са мање пара и више уложеног труда.

* ГЛAС: Да нисте глумица, чиме бисте се бавили?

КОЛAЧAРИЋ: Не могу замислити да се бавим нечим другим. Мада се ја глумом бавим више као из хобија. Радим мало, и са љубављу. Aко успем да преживим, биће то једна забавна биографија.

* ГЛAС: Које књиге су се нашле на Вашим полицама протеклих мјесеци?

КОЛAЧAРИЋ: Направила сам сулуд избор за читање на летовању. Зграбила сам, не размишљајући ни о каквом концепту, пред пут на Корчулу, неколико књига из кућне библиотеке које раније нисам читала и понела их са собом. То су биле Басарина "Тамна страна месеца", Сабатов "Тунел" и "Етернал Сунсхине оф тхе Спотлесс Минд", оригинални сценарио Чарлија Кауфмана, који ми је омиљени филм свих времена. Када сам остала без литературе, нашла сам један роман у кући на Корчули, "Библија отровне маслине". Пошто је био једини, дадох му шансу. Добро ми је дошао, с обзиром на то да је обиман, а била сам у добром читалачком тренингу.

* ГЛAС: Шта сматрате правим рецептом за добру глумачку каријеру?

КОЛAЧAРИЋ: Нисам сигурна. Моја каријера је "уврнута" и не знам уопште је ли то добро или лоше. Правог рецепта нема, свако има своје методе.

* ГЛAС: Да ли сте присталица тезе да се глумац ипак рађа, а да се вјежбом тај урођени таленат само усавршава?

КОЛAЧAРИЋ: Aпсолутно. Бог нам дарује таленат, а ми онда нешто ту покушавамо да побољшамо.

Млади  

- Крајње је време да се младим глумцима у Србији пружи мало више шансе. Неко ко је дека не може, реално, да направи филм о тинејџерима почетком 21. века. Неко ко је дека може да направи филм о деки и то је врло природно. Па чак ни ја, која немам још ни 30, не капирам баш најбоље данашњу децу - рекла је Соња Колачарић.  

Ђурђеви ступови  

Осим глумачког ангажмана, Соња Колачарић учествује у акцији "Обновимо себе - подигнимо Ступове", за обнову манастира Ђурђеви ступови у Расу.

У народној ношњи, Колачарићева на овим концертима говори стихове и цитате из књижевности, дајући тако допринос акцији која је, осим Србије, обухватила и Републику Српску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.