Глумац најбољи на тексту домаћег писца

Београд - Највећа награда ми је захвалница домаћих писаца коју су ми написали у монографији. Била сам дирнута тим гестом, јер сам заиста цео живот била глумица српских књижевника. Моја теза је да је глумац најбољи на тексту домаћег писца. Окренула сам се нашим писцима и за време црног таласа, па су говорили да сам глумица црног таласа.

Рекла је ово за "Глас Српске" глумица Ружица Сокић, којој је Удружење драмских уметника Србије посветило монографију "Ружица Сокић", чија ће промоција бити у понедјељак у "Aтељеу 212". Монографија је дио награде за животно дјело "Добричин прстен" коју је Сокићева добила прошле године.

- "Добричин прстен" је за сваког глумца круна каријере. Видела сам монографију и пријатно сам изненађена како је лепо урађена. Приређивач театролог др Зоран Т. Јовановић се заиста потрудио. Ова књига ми је велика захвалница - каже Сокићева која иза себе има четрдесетак филмских улога, а за позоришне роле добијала је "Стеријину награду", статуету "Златни ћуран", награду "Велика Жанка".

Каже да у бројним позоришним сјећањима брижљиво чува све улоге које је одиграла.

- Никада се не сећам лоших ствари, памтим само оне лепе. Трудила сам се да избришем ружна сећања, а сада имам једну рационалну дистанцу у односу на прошлост. Убеђена сам да сам добила оно што сам заслужила - казала је Сокићева.

Глумица, која је ветеран "Aтељеа 212", истиче да позориште увијек нуди сличне могућности глумцима који почињу са каријером.

- Позориште је живо и нема велике разлике између данашњег театра и доба када сам ја почела да се бавим глумом. Било је великих пропуста и доста негативних ствари које су се десиле у позоришном животу протеклих деценија. Стално се понавља иста прича да нема новца за културу, али немам разлога да се жалим. Цела моја генерација је много играла када је Мира Траиловић основала "Aтеље 212" - рекла је Сокићева.

У сјећањима на позоришни живот Београда, у деценијама када је основан "Aтеље 212", 12. новембра 1956. године, глумица истиче велику улогу Мире Траиловић, чија је режија "Фауста" отворила ово позориште.

- Оснивање "Aтељеа 212" било је прекретница у позоришном животу Београда. "Aтеље" је раскрстио са класичним репертоаром и донео свежину у театар. Мира Траиловић је носила велику енергију, а ми глумци смо живели и стасавали заједно са позориштем - прича Сокићева.

Додаје да за вријеме недавног сукоба глумаца и бившег управника "Aтељеа 212" Кокана Младеновића није улазила у ово позориште.

- Треба да се поносимо именом Мире Траиловић, која је обележила не само српску, него и европску позоришну сцену - казала је Сокићева.   

Мали филмови

- Дивим се младим људима који имају храбрости да се посвете филмској режији, јер није лако наћи новац за снимање филмова. Мала истина много више вреди од велике гламурозне лажи, па је тако и са филмовима - каже Ружица Сокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.