Михаило Максимовић за "Глас": Свјежа позоришна крв разбија предрасуде

- Награде као награде су увек добродошле уметницима, то је потврда да је неко уочио ваш труд и рад, залагање у нешто што сте вероватно веродостојно пренели на публику и пребацили рампу.

Рекао је ово за "Глас" глумац Михаило Максимовић поводом недавно добијене предстижне награде "Специјално признање" за изванредну глумачку креацију за улогу бега Пинторовића у представи "Хасанагиница". Овај познати глумац не крије да је увијек за то да млађи умјетници треба да се бодре и присјећа се радо првих својих награда на почетку каријере .

- Увек сам за то да млађи уметници треба да се бодре, ја сам добио два велика признања на самом почетку своје каријере, Златну колајну "Маја Димитријевић" на фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 2009.године за своју монодраму "Азбука Вуков рјечник" и исте године победио и на фествалу малих сцена у Источном Сарајеву. То ми је јако значило тада јер сам годину пре тога тек дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Награде су увек подстрек и потврда нечег што сте створили.

ГЛАС: Како је протекао сам процес студирања овог капиталног дјела књижевног горостаса Љубомира Симовића и уједно да ли је било неких нарочитих препрека у креацији сценског лика ?

МАКСИМОВИЋ: Што се тиче награде за бега Пинторовића у представи "Хасанагиница" Љ. Симовића, а у режији Душана Тузланчића, могу само рећи да ми је то један од омиљених процеса и писаца који је свевремен а у исто време јако комплексан и изазован. Само стварање бега је некако вођено спонтано у договору са редитељем Душаном Т. који ме је буквално пустио да се играм, тај лик је генерално јако далек од мог неког универзума и поимања о животу, пре свега прек и осебујан зато ми је и било изазовно да побегнем од себе и одиграм улогу коју публика омрзне у току представе.

ГЛАС: Имали сте премијеру са представом "Одисеј-стварање хероја".  У питању је ауторски пројекат познатих умјетника Ивана Вање Алача и Дивне Стојанов, који је настао по мотивима Хомеровог епа. Можете ли рећи нешто више о овом пројекту и генерално како је протекла сарадња на пољу редитељ- глумац?

МАКСИМОВИЋ: Скоро нисам био у лепшем ауторском пројекту. То су млади људи , свежа позоришна крв која доноси нешто ново и разбија предрасуде и руши дословно митове о генерацијама које не треба потцењивати јер су пуне нових идеја и стварања позоришне магије. Управо су Вања Алач и Дивна Стојанов заједно са Теодором Винчићем асистентом режије, заједно са нама глумцима направили чудесну представу и направили мит о Одисеју са којом ћемо надам се имати дуг пут по фестивалима и гостовањима. Имам теорију да добра представа и љубав према истој глумци могу само да осете ако је редитељ тај који ништа не препушта случају и ако не дозволи били какав вид раздора у стварању . Управо је Иван Вања Алач, млад редитељ који се већ  одликовао наградама за своје претходне представе потврдио и у нашем градском позоришту "Семберија", доносећи једну хармонију међу нама и преданост овом нашем занату. Несебицно тражећи од нас све сто можемо и што кријемо у себи не би ли извукао из читавог ансамбла максимум. Реци ћу само јако даровит и поштен редитељ.

ГЛАС : Срж овог комада јесте Хомеров мит, стар преко два миленијума, али по свему судећи грчки класици имају шта рећи и публици у трећем миленијуму? Гдје се крије та тајна веза старе грчке и модерне публике 21. вијека?

МАКСИМОВИЋ: Митови као митови нас увек терају на проматрање оног суштинског. Питања која постављамо сами себи непрекидно  да ли лутамо у сегментима животним, ја мислим да смо сви ми тај неки Одисеј који годинама лута тражећи себе, и који на крају никада себе не упозна.

ГЛАС: Остварили сте велики број улога у позоришту, међутим када бисте којим случајем морали да изаберете једну која је прилично била нека врста прекретнице у Вашој каријери, која је то улога и зашто баш она?

МАКСИМОВИЋ: За шест година колико постоји Градско позориште "Семберија", остварио сам седамнаест улога и наравно да су неке мање неке више успешне. Издвојио бих неколико улога које баш волим да играм а то су: бег Пинторовић у "Хасанагиници",  Душица у " Најстаријем занату" , Срета у "Злој жени", Милан у "Кумовима" и сада неколико улога у најновијој представи "Одисеј, стварање хероја".

ГЛАС: Постоји мали милион дефиниција за ријеч "глума" али како бисте Ви објаснили тај чаробни занат ?

МАКСИМОВИЋ: Не постоји чаробна формула за глуму. То је неухватљиво, то је несто сто је неопипљиво, стално трагање за истином, за вером и уобразиљом. Стално преиспитивање и стална несигурност али најлепши посао на свету.

ГЛАС: Недавно нас је напустила глумица Гордана Марић, глумица и педагог. Код ње сте завршили глуму. Кажите нам по чему ћете памтити Гордану, која су то знања која сте понијели из њене позоришне фабрике знања ?

МАКСИМОВИЋ: Памтићу је по бескрајној луцидности, храбрости, строгости и нежности, и дан данас чујем њене речи " бодро, весело и уметнички". Мало је простора да бих стигао да опишем студирање код Гоце јер је било једно Одисејево путовање те 4 године  свакако презанимљиво, са пуно анегдота, и учења о животу о спознаји себе и пре свега људскости које је показивала. Мислим да нас је науцила да будемо добри људи, партнери на сцени, да постујемо овај позив и све оно сто цини позористе.

​ГЛАС: Широком аудиторијуму сте најпознатији по улози Инспектора у сада већ култној серији "Добро јутро комшија"... Како гледате на тај, слободно се може рећи ТВ- феномен "Добро јутро комшија" и можете ли нешто више рећи о самим почецима рада у тој серији?

МАКСИМОВИЋ: Улога у серији "Добро јутро комшија" је била једна нова прекретница сто се тиче афирмације у мом послу. Памтим само добру сарадњу са колегама и салве смеха на снимањима. Народу је доста ратовања, убијања, зле крви, народ жели смех. У тој серији се препознаје, јер је животна као наше неке старе серије из деведесетих година прошлог века. Успех серије је у томе што траје толике године и мислим да ће трајати још дуго због хумора и одличних глумаца.ГЛАС: Имате ли нешто ново у плану свијета умјетности и гдје публика може да вас гледа у периоду који је пред нама ?

МАКСИМОВИЋ : Публика увек може да ме гледа у мом матичном позоришту "Семберија" на богатом репертоару

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.