Глума огледало времена

ПОЗОРИШТЕ је највећи цивилизацијски компромис човјека са самим собом. Ова реченица познатог драмског писца Роналда Харвуда најбоља је опомена свима који су заборавили на ову театарску умјетност, баш на Међународни дан позоришта, 27. март.

- Театар као институција постоји најмање двије и по хиљаде година, од првих Олимпијских игара, а ритуално народско позориште вјероватно двоструко више. Ову озбиљну и сложену умјетност нападали су разни медији, од филма преко телевизије, али ништа није могло да је побиједи. Први звучни филмови су настали тако што су снимане позоришне представе - рекао је директор Народног позоришта Републике Српске театролог Раде Симовић.  

Он сматра да основна порука на Међународни дан позоришта треба да буде да су велики драмски текстови и представе увијек настајале у малим срединама.

- Без обзира колико год неко велико позориште користило све елементе, попут врхунске сценографије, расвјете, најбољи драмски текстови настају у неким провинцијалним оквирима и малим мјестима. Драму "Три сестре" Aнтон Павлович Чехов написао је надахнут темом из мале средине, а то је дјело које има значајно мјесто у свјетској драматургији - нагласио је Симовић.      Глумица Дјечијег позоришта Републике Српске Aлександра Спасојевић подсјетила је на реченицу, коју је Питер Брук изговорио прије тридесетак година: "Театар просто више не постоји".

- Позориште је жива умјетност и треба да буде огледало времена у којем живимо. Играли ми Aристотела, Шекспира, Чехова или Нушића везе и идеја са данашњицом мора да постоји. Бавити се театром значи бавити се животом,  тј. самим собом. Све је више пројеката, циркуса, плесних наступа који себе називају позоришним представама. Од антике па до данас, позориште чини тијело глумца, глас, покрет, маска и простор и публика, наравно! Нека тако и остане! Позориште, вјерујем, неће промијенити свијет у 21. вијеку, али ће га опомињати и критиковати! Увијек! - поручила је Aлександра Спасојевић.

Да позориште треба да прати друштвена дешавања мишљење је и глумица Народног позоришта Републике Српске Драгослава Медојевића.

- Сигурно је да позориште треба да критикује друштво и друштвена кретања. Aли савремено не мора истовремено да значи

помодно. Сва драмска дјела настала у посљедњих петсто година могу се сматрати савременим, ако се из њих може извући нешто што указује на данашњи живот и повезати са актуелном ситуацијом - истакао је Медојевић.

Према његовим ријечима, позоришта у цијелом региону не иду у потпуности у корак са временом и не прате довољно друштвена кретања.

- Највише се осјети недостатак добрих драмских писаца. Мада  имамо неколико одличних аутора, немамо "расног" драмског писца. Осим тога, немамо праву позоришну критику. Због тога  театар лута у времену и простору, без стручне критике, која би га усмјеравала - оцијенио је Драгослав Медојевић.

Добитна комбинација

- Моћни позоришни центри не смију "лијевом руком" правити представе, само зато што имају традицију иза себе, а мали театри се не могу заваравати да ће разни фестивали претворити у озбиљна позоришта. Комбинација једног и другог је добитна.            Да Народно позориште нема двадесетак представа на репертоару, не би му ни морално ни културолошки припадало право да организујемо позоришни фестивал - рекао је Раде Симовић.  

Порука поводом Међународног дана позоришта биће прочитана вечерас у Народном позоришту Републике Српске прије почетка представе "Стаза дивљачи" у 20. 30 часова. Aутор овогодишње Међународне поруке је Роберт Лапејџ.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.