Ева Рас: Људи још во­ле да чи­та­ју

Aлександра Рајковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ева Рас: Људи још во­ле да чи­та­ју

БAЊA ЛУ­КA - На сај­мо­ви­ма књига сре­ћем то­ли­ко људи ко­ји во­ле да чи­та­ју. Чи­та­оци се још мно­го ин­те­ре­су­ју за књиге, а кри­за ће тек да се по­ја­ви. Ка­да људи бу­ду мо­ра­ли да би­ра­ју изме­ђу ру­чка и но­вог ро­ма­на, увек ће иза­бра­ти прво. Кул­ту­ра се увек на­ла­зи на по­следњем мес­ту, јер кад има­те све, ока­чи­ће­те ка­ран­фил на ре­вер. Кул­ту­ра је тај ка­ран­фил - ре­кла је за "Глас Српске" глу­ми­ца и књиже­вни­ца из Бео­гра­да Ева Рас, ко­ја ове го­ди­не обиљежа­ва 50 го­ди­на умје­тни­чког ра­да.

Овај ју­би­леј Ева Рас ће до­че­ка­ти са сво­јом но­вом књигом "Де­вој­ка ко­ју ни­су на­учи­ли да ка­же не", ко­ја је објављена у из­дању За­ду­жби­не "Пе­тар Ко­чић" Бања Лу­ка-Бео­град.   

- По­што сам ја глу­ми­ца ко­ја је из­врши­ла ме­та­мор­фо­зу и пос­та­ла пи­сац, мо­је књиге се не до­па­да­ју спи­са­тељском ес­та­бли­шмен­ту и реа­кци­је ће би­ти као и на свих мо­јих 25 књига. Та реакција је игно­ри­сање. Aли, хва­ла бо­гу да чи­та­ла­чка пу­бли­ка ни­је књиже­вни ес­та­бли­шмент. Сре­ћна сам што сам на­пи­са­ла ову књигу, да имам чи­ме да обе­ле­жим го­дишњицу уме­тни­чког ра­да - ка­же Ева Рас.

Она при­ча да је ро­ман "Де­вој­ка ко­ју ни­су на­учи­ли да ка­же не" на­пи­са­ла мно­го брже не­го све прет­хо­дне књиге.

- За­до­вољна сам што ми је у се­дам­де­се­тој го­ди­ни жи­во­та но­ва књига боља од прет­хо­дне. По­зо­ри­шна пред­ста­ва се спре­ма шест не­деља и ја сам за шест не­деља на­пи­са­ла но­ви ро­ман ко­ји го­во­ри о де­вој­ци ко­ја је жртва, јер је ни­су на­учи­ли да ка­же не. То је књига о је­дном мла­дом ство­рењу, ко­је је сим­бол свих мла­дих људи. Ро­ман за­пра­во при­ча о то­ме ко­ли­ко је те­шко пре­жи­ве­ти соп­стве­ну мла­дост - ис­при­ча­ла је Ева Рас.

Она сма­тра да је до­ба мла­дос­ти ве­ома те­го­бно, јер сва­ка одлу­ка ко­ју људи та­да до­не­су одно­си се на ци­је­ли жи­вот.

- Aко вам се као и мо­јој гла­вној ју­на­кињи до­го­ди да пос­та­не­те пре­дмет зло­упо­тре­бе, то је он­да ве­ли­ки про­блем. Она је це­ли жи­вот ра­за­пе­та изме­ђу сво­јих ин­стин­ка­та и соп­стве­ног ин­те­ле­кта. Ова књига је на­пи­са­на као опо­ме­на ро­ди­тељима да не на­се­дну на то да су им де­ца успе­шна. Ко­му­ни­зам је пре­бро­ја­вао успе­хе пе­ти­ца­ма у шко­ли. То што је­дно де­те има пе­ти­це не зна­чи да не тре­ба бри­ну­ти о њему - сма­тра Ева Рас.                   

Ме­та­мор­фо­за

- Тих 50 го­ди­на уме­тни­чког ра­да је као гро­ма­да на мо­јим ле­ђи­ма, са свим тим дра­ма­ма и тра­ге­ди­ја­ма. Нај­ле­пше ми је што сам успе­ла да на­пра­вим ту ме­та­мор­фо­зу, па сам од глу­ми­це пос­та­ла пи­сац - ка­же Ева Рас.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.