Етно-гру­па “Траг” - Тра­ди­ци­ја у ду­ху вре­ме­на

Етно-гру­па “Траг” је во­кал­но-ин­стру­мен­тал­ни сас­тав ко­ји његу­је тра­ди­ци­онал­ну му­зи­ку Бал­ка­на. На ре­пер­то­ару гру­пе су пје­сме из Ре­пу­бли­ке Српске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Срби­је, Црне Го­ре, Ма­ке­до­ни­је и Бу­гар­ске. “Траг” дје­лу­је од 2003. го­ди­не као је­дна од се­кци­ја Кул­тур­но-умје­тни­чког друш­тва “Слав­ко Ман­дић” из Ла­кта­ша.

Гру­па “Траг” са­мос­тал­но нас­ту­па по земљи и инос­тран­ству. Са­мо у 2010. го­ди­ни одржа­ли су око 50 кон­це­ра­та и осво­ји­ли мно­га при­знања и на­гра­де. До са­да су има­ли број­не кон­цер­те и тур­не­је у БиХ, Црној Го­ри, Срби­ји, Њема­чкој, Ру­си­ји. Са фол­клор­ним ан­сам­блом су учес­тво­ва­ли на ме­ђу­на­ро­дним фес­ти­ва­ли­ма у Фран­цус­кој, Шпа­ни­ји, Грчкој, Бу­гар­ској, Ита­ли­ји итд.

Та­ко је гос­то­вање у Ру­си­ји у Мос­кви ос­та­ви­ло нај­ви­ше тра­га у “Тра­гу”, јер су осво­ји­ли прву на­гра­ду у ка­те­го­ри­ји фол­клор­не му­зи­ке на 11. фес­ти­ва­лу хо­ро­ва и фол­кло­ра “Зву­чит Мос­ква”, ко­ји је одржан од 23. апри­ла до 2. ма­ја 2010. го­ди­не.

- Ор­га­ни­за­то­ри су нам омо­гу­ћи­ли број­не нас­ту­пе уну­тар фес­ти­ва­ла на зна­чај­ним ло­ка­ци­ја­ма у Мос­кви. Са­мо отва­рање би­ло је у Хра­му Хрис­та Спа­си­теља, а нај­ва­жни­ји кон­цер­ти на ко­ји­ма смо ми нас­ту­пи­ли би­ли су: со­лис­ти­чки кон­церт у “Теа­тру без име­на”, нас­ту­пи у Му­зе­ју хар­мо­ни­ке и Му­зи­чкој шко­ли “Ра­дост”, као и за­вршна це­ре­мо­ни­ја за­тва­рања фес­ти­ва­ла и про­гла­шења по­бје­дни­ка у је­дној од нај­бољих са­ла, не са­мо у Мос­кви већ и у сви­је­ту - Ве­ли­кој са­ли Мос­ков­ског кон­зер­ва­то­ри­ју­ма - ис­при­ча­ла је умје­тни­чки ру­ко­во­ди­лац етно-гру­пе “Траг” Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић.

Она је ис­та­кла да им је би­ла ве­ли­ка част да бу­ду је­ди­ни ан­сам­бл из Ре­пу­бли­ке Српске ко­ји је нас­ту­пио у Мос­ков­ској фил­хар­мо­ни­ји.

- Та­мо смо одржа­ли цје­ло­ве­черњи кон­церт на са­мом по­чет­ку на­шег бо­рав­ка, а тур­не­ју смо закључи­ли нас­ту­пом у клу­бу Мар­сељ, гдје смо ус­пје­ли сво­јој пу­бли­ци приу­шти­ти је­дан по­тпу­но бал­кан­ски ам­би­јент. По­ред му­зи­ке људи су мо­гли да про­ба­ју на­ша тра­ди­ци­онал­на пи­ћа, на­уче ко­ла или по­гле­да­ју за­нимљиве пре­дме­те ко­ји су чи­ни­ли не­изос­та­ван дио не­ка­дашњег српског до­ма­ћин­ства - ка­же Ми­ле­ки­ће­ва.

По­сли­је ве­ли­ког ус­пје­ха у Ру­си­ји, до­би­ли су број­не по­ну­де и по­зи­ве за но­ве кон­цер­те. Све ово их је, при­ча Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић, до­да­тно под­ста­кло да нас­та­ве свој рад на њего­вању тра­ди­ци­онал­не му­зи­ке, “ко­ја је је­ди­на на­ша пра­ва кла­си­ка и ко­јом тре­ба да се пред­ста­ви­мо сви­је­ту”.

- A оку­пи­ла нас је љубав пре­ма на­ро­дном ства­ра­лаш­тву у жељи да извор­ну му­зи­ку спа­се­мо од за­бо­ра­ва, али и при­бли­жи­мо уву да­нашње пу­бли­ке тра­ди­ци­онал­не ри­тмо­ве и ме­лос у ко­ји смо ут­ка­ли соп­стве­не аран­жма­не. Ти­ме смо овој му­зи­ци уда­хну­ли свој ли­чни израз, али и дух на­шег вре­ме­на - ре­кла је Ми­ле­ки­ће­ва.

Пје­сме ко­је изво­ди гру­па су се, као дио на­ро­дног пре­дања, ви­је­ко­ви­ма пре­но­си­ле са кољена на кољено и жи­вје­ле у на­ро­ду. При то­ме су сва­ка ге­не­ра­ци­ја и сва­ки по­је­ди­нац у њих уно­си­ли дио се­бе бо­га­те­ћи их ти­ме и чи­не­ћи да ос­та­ну уви­јек је­дна­ко жи­ве и ли­је­пе.

- Сли­је­де­ћи тра­го­ве на­ро­дног пре­дања гру­па “Траг” је у ове пје­сме уда­хну­ла свој ли­чни израз, као и дух на­шег вре­ме­на, оживљава­ју­ћи их ти­ме, али и ос­тављају­ћи, су­штин­ски не­про­ми­јењеним и уви­јек на­ро­дним, у ама­нет бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма - ка­же Ми­ле­ки­ће­ва.

Тре­ну­тно ра­де на но­вим аран­жма­ни­ма и сни­мању дру­гог ал­бу­ма, а изла­зак дру­гог ал­бу­ма оче­ку­ју кра­јем прољећа ове го­ди­не.

- Гост на но­вом ал­бу­му је му­шки октет “Све­ти Пла­тон бањалу­чки”. До са­да је етно-гру­па “Траг” са­мос­тал­но ра­ди­ла на аран­жма­ни­ма пје­са­ма, а на но­вом ал­бу­му са­ра­ђу­је­мо са ви­ше ком­по­зи­то­ра, ме­ђу ко­ји­ма је и ком­по­зи­тор Ма­ја Ма­тић, ко­ја је ура­ди­ла аран­жма­не за не­ко­ли­ко пје­са­ма - при­ча Ми­ле­ки­ће­ва.

На првом ал­бу­му “Зву­ци Бал­ка­на” по­се­бно мјес­то је на­шла му­зи­ка Ли­јев­ча поља, до са­да мање по­зна­та пу­бли­ци, јер је на­ро­дна му­зи­ка овог по­дру­чја не­да­вно ис­тра­же­на и за­биљеже­на.

Етно-гру­пу “Траг” чи­ни де­сет чла­но­ва: че­ти­ри жен­ска во­ка­ла и шест ин­стру­мен­та­лис­та. Aкце­нат је на тра­ди­ци­онал­ним ин­стру­мен­ти­ма (фру­ле, гај­де, та­ра­бу­ке), али у сас­та­ву су и кла­си­чни ин­стру­мен­ти ги­та­ра и ви­оли­на, као и мо­дер­ни (елек­трон­ски) кла­ви­ја­ту­ра и бас ги­та­ра.

Химна

Етно-гру­па “Траг” је нас­ту­пи­ла на ма­ни­фес­та­ци­ји Избо­ра нај­бољег спор­тис­те РС у ор­га­ни­за­ци­ји “Гла­са Српске” ка­да је изве­ла хи­мну Ре­пу­бли­ке Српске.

- Изво­ђење хи­мне не спа­да у дио на­шег ре­пер­то­ара, ко­ји се при­мар­но сас­то­ји од тра­ди­ци­онал­не му­зи­ке, али на искључи­ву жељу “Гла­са Српске” хи­мну је при­пре­мио и извео во­кал­ни дио етно-гру­пе “Траг”. Би­ло је то не­оби­чно ис­кус­тво, јер хи­мна спа­да у по­се­бан му­зи­чки жанр, али је сва­ка­ко био по­се­бан осје­ћај ин­тер­пре­ти­ра­ти држа­вну хи­мну - ре­кла је Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.