Експлозија идеја

БAЊA ЛУКA - Изложба радова четворо умјетника из Француске и Њемачке, насталих у оквиру "резиденс" пројекта, отворена је у четвртак, пред великим бројем посјетилаца, у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањој Луци.

Вођени заједничком идејом "Умјетност и контекст", Матју Бозадон, Франсоа Жено, Aндреа Дифенбах и Феликс Балцер, током три седмице рада, сликама, цртежима, фотографијама и инсталацијама, приказали су лични доживљај Бање Луке и Републике Српске.

Први "резиденс" пројекат у својој историји, Музеј савремене умјетности Републике Српске реализовао је у сарадњи са Гете институтом и Француским институтом у БиХ.

- Четворо дивних људи из Њемачке и Француске допутовало је прије три седмице у град у којем никада прије нису били. Увјерена сам да ће отићи из Бање Луке са другачијим утисцима у односу на предубјеђења која су можда имали кад су долазили овдје - рекла је директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић. 

Француска амбасадорка у БиХ Мариз Бернио захвалила је Музеју савремене умјетности на организацији "резиденс" пројекта и истакла да је ова изложба резултат рада умјетника који долазе из различитих умјетничких хоризоната.

- Радови четворо умјетника стварани су у хармонији и експлозији идеја у којима се види и осјећа контекст у коме су рађени - истакла је Бернио.

Према ријечима директорке Гете института Петре Рејмонд, заједнички рад Француза и Нијемаца у области културе прави је примјер како се путем културе и умјетности може сарађивати и послије вишевјековних непријатељстава.

- Вјерујем да је примјер Њемачке и Француске важан за БиХ. Умјетници из ове двије земље дошли су у Бању Луку са својим умјетничким искуством и оно што су чули и видјели покренуло је у њима идеје које су материјализовали овом изложбом - нагласила је Петра Рејмонд.

Директорка Центра за савремену умјетност у Сарајеву Дуња Блажевић, која је била сарадник на реализацији ове изложбе, задовољна је презентованим радовима.

- Као што сам претпостављала, доста тога се код умјетника промијенило у процесу упознавања мјеста и људи. Током боравка овдје свако од њих је нашао неку своју причу - истакла је Блажевићева.

Серију фотографија коју је током боравка начинила умјетница из Њемачке Aндреа Дифенбах чине интимне приче људи које је упознала. Њена пажња је фокусирана на личне приче, тешке губитке који су им се десили током рата, али и на начине на које успијевају да живе своје животе носећи се са својим проблемима. 

Радови Феликса Балцера такође чине фотографије, које прате наративни слијед онога што је током свог боравка у Бањој Луци видио и доживио. Умјетник је своју пажњу усмјерио на визуелне импресије које му је пружила нова урбана средина, али и на људе које је успут сретао, као и на општа интересовања за поједина јавна дешавања, било да је то концерт, свадба или неки други облик масовног окупљања. Са друге стране, његова пажња је заокупљена централним градским гробљем на коме су сахрањени пали борци, њиховим гробовима и промјенљивим визуелним рефлексијама које та статична средина може да пружи.

Динамичност и хаотичност у природи основне су преокупације Франсоа Женоа. Он својим радовима првенствено жели да каже да човјек није центар свијета и да се не смије тако деструктивно дјеловати на природу.

Матју Бозадон је француски умјетник кога интересује монохромни свијет сликаног призора.  

Живот као визија

Контекст резиденције је контекст другога града. Живот ми даје визију за мој рад и због тога је сваки пројекат посебан. Овај је био веома богат. Нисам никад могао да раздвојим моје интересовање за природу од историјског контекста - рекао је Франсоа Жено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.