Екипа хит комедије "Госпођа из круга двојке": Београдске даме нашле сродне душе ван елите

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Када човек игра комедију, одговорност је мало већа. Ако се публика смеје, добро је, а ако се не смеје - нема те нигде.

Овим ријечима је  Саша Пантић, који је писао текст и режирао хит комедију "Госпођа из круга двојке" Позоришта Славија из  Београда која је  изведена у сриједу у Културном центру Источно Сарајево, објаснио шта је суштинска тајна комедије. Његов комад истражује потрагу за љубављу и на комичан начин приказује како новац може да купи много тога, али не и сродну душу.

Шантић је навео да им простор у Источном Сарајеву савршено одговара за ову представу пошто је ту публика на метар од глумаца и да се та размјена енергије одвија брже и љепше него када се представа изводи  у већем позоришту. Пантић  напомиње  да је наслов овом дјелу  дао због сталне српске подјеле на Србе из Војводине, Србе из Херцеговине, Србе из Републике Српске, Србе са Косова, Србе из Темишвара и да је та подјела  ишла и на ону локалну - на Србе из круга двојке као елитне београдске и оне друге који то нису.

- Тај круг двојке важи за београдски део града, господски, где су те старије госпође. У овој комедији се ради о једној госпођи која нема озбиљне године, али је у тим раним четрдесетим и није се удала јер нема сродну душу. Хоће мушкарца који хоће да лупи шаком о сто и да је води на концерт озбиљне музике. Такав се обично не налази и она као несхваћена из тог круга двојке креће у потрагу за мужем - прича Пантић за све радознале који су жељни смијеха и добре комедије.

Каменорезац и погребник који је њен комшија, кога  игра Пантић, лудо је заљубљен у њу и  све ће урадити да тај муж буде управо он.

- Наслов комедије је погођен у односу на опозицију која је људе делила на круг двојке и ове који то нису. Ја сам увек спадао у ону другу страну, тако да сам решио да се нашалим и све у сврху смеха, здравог хумора и шале - напоменуо је Пантић.

Он додаје да се дуго бави хумором  и оцјењује да је данас много важно да људи гледају представе које ће их развеселити и разонодити, јер оно  што народ гледа на дневницима  убија људе,  прави подјеле и  несреће које се дешавају у свијету и не заобилазе ни ове просторе.

- Ако некада треба хумор, мислим да је то сада. Треба да се опустимо и разонодимо и сматрам да је то сврха мог постојања, глумачког и уметничког и као ствараоца, писца и глумца да овај свет обојим и ушареним да буде лепши, здравији и насмејанији. Један дан без смеха је промашен дан. Ја желим да људи у Источном Сарајеву живе дуже од смеха који су добили  од нас - нагласио је Пантић.

Ивана Панзаловић, која игра госпођу из круга двојке која тражи мужа, своју   сродну душу, за "Глас Српске" каже да ова представа представља вјечиту потрагу за неким савршенством које заправо не постоји, које нам је можда пред очима, а нисмо ни свјесни тога.

- Сви ми трагамо за савршенством у сваком смислу, трагамо за савршеним животом, за савршеним мушкарцем или женом, за савршеним послом, али некако стицајем животних околности углавном се испостави да је то нешто далеко једноставније него што ми замишљамо и да се темељи управо на љубави - рекла је Панзаловићева.

Она је открила  да је позориште  један дио њеног посла који је само загребала и начела, да је мало  играла у позоришту и да се нада да ће тек играти.

- Од када сам завршила факултет, ја сам више телевизијска глумица, много сам више снимала серије, нешто мање филмова, а што се позоришта тиче, кратко сам играла у Београдском драмском и сада сам се позоришту вратила после доста година - напоменула је Панзаловићева која сматра да је за глумца јако важно да игра и у филму и серији и позоришту.

Она додаје да је можда то некоме слично, а да су то потпуно различити жанрови и да је једно искуство бити филмски глумац или телевизијски, а потпуно друго бити пред публиком и играти у позоришту.

- Међутим, времена су таква да не можемо да бирамо иако је добро играти и пред камером и пред публиком у позоришту. Неки тврде да улоге могу да се бирају, а ја сматрам да је то јако тешко изводљиво јер је понуда глумаца велика, а потражња далеко мања без обзира на нашу хиперпродукцију. Ја узимам оно што ми се нуди, али имам срећу да добијам лепе улоге - оцијенила је Панзаловићева која је игра у серији   "Убице мога оца" и тренутно снима "Игру судбине".

Панзаловићева је додала да је "Госпођа из круга двојке" једина представа у којој игра, да  је предивна и  да је због тога јако срећна.

- Представа је добила неки живот који нисмо могли да наслутимо када смо изашли са премијером. Из једног другарског предлога да радимо и да се скупимо после десетак година и урадимо представу за коју је Саша Пантић писао текст, који ју је и режирао, позвао ме је и пошто ми се текст свидео, ја сам пристала - навела је Панзаловићева и додала да је  премијера одржана у Славији, да је прошла феноменално и да су добили лијепе критике.

Глумац Андрија Ковач за "Глас Српске" каже да је ово представа о једној типичној београдској госпођи којој је требало много времена да схвати да јој је вријеме да се уда, да је она  имућна госпођа из чувеног круга двојке која посједује некретнине, своје књижаре и други капитал и да је  она  добра прилика.

- У овој представи постоји један комшија који је смртно заљубљен у њу и ја који сам изненађење представе и у њој играм полупропалог глумца који добија невероватно изазован задатак у концепцији представе - рекао је Ковач.

Он каже да је као глумац више везан за позориште, да је члан  Позоришта КПГТ у којем  је управник, директор и  оснивач Љубиша Ристић.

- У позоришту се осећам као код своје куће. Ту функционишем и са позориштем сам на ти, а што се тиче серија, и оне су изазовне, али далеко сам ближи позоришту. Смех је у данашњим околностима неопходан и имамо срећу да смо у тим водама хумора и комедије већ дуго и да смо препознатљиви по хумору који гајимо и Саша Пантић и ја и сва та наша екипа која функционише већ дуго. Што се тиче хумора, знамо и да препознамо добар текст и бавимо се хумором који народ препознаје без много удубљивања. Циљ је да се публика која дође на представу  смеје тих сат и нешто времена, а не да се у целој представи насмеје два-три пута - напоменуо је Ковач.

Он подсјећа да је у Културном центру играо доста пута различите представе, да је овдје  био и у изведби Јосипа Броза, што је такође комедија са неким шкакљивим порукама.

- Публика када са представе изађе насмејана и задовољна, у томе је поента. Ако је нешто данас потребно, то је смех. И медицина је доказала да смех лечи, а ми смо преузели улогу да испунимо тај задатак - закључио је Ковач.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Саша Шантић истиче да сарадња са Културним центром Источно Сарајево траје пуних 25 година, да је овдје играо и дјечије представе, комедије и да са директором Културног центра  Младеном Јанковићем има не само пословне него и пријатељске односе.

- Источно Сарајево пуни душу и отвара очи и срце. Од 2000. године до сада заиста се пролепшало и повећало, размножило, и то ми је најмилије. Та глад за културом не престаје, а  овде је публика захтевна и  зна шта је добра представа - рекао је Пантић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.