Двориште чудесних боја

БЕОГРAД - Српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих српских и југословенских ликовних стваралаца 20. вијека, умро је на данашњи дан 1964. године.

Остаће запамћен као умјетник који је највише сликао портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Прошао је кроз неколико фаза у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а под утицајем фовизма стварао је колоритна дјела изузетне сочности и чулне експресије. У посљедњој фази, растварао је предмете узнемиреним потезима боје. Међу његовим познатим сликама су "Портрет дјевојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи умјетникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице", "Дјевојчица с лутком", "Дјечак јаше лава", "Aпстрактни предио".

Од 1919. до 1925. био је сценограф Народног позоришта у Београду, а истакао се и као педагог.

Један је од оснивача и припадник сликарских група "Облик", "Самостални" и "Независни". Редовни члан Српске академије наука и уметности био је од 1963. године.

Прву самосталну изложбу имао је 1917. у Сарајеву, а другу 1919. у Загребу. Учествовао је на многим колективним изложбама. Самосталне изложбе имао је и у Београду (1929, 1932, 1957, 1968), Љубљани (1959) и Бихаћу (1960). Његова дјела налазе се у више музеја и галерија: Музеј савремене уметности и Народни музеј у Београду (38 дела), у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду итд. Добитник је великог броја сликарских награда.

Централна фигура

Јован Бијелић спада у централне фигуре српске и југословенске међуратне умјетничке сцене. Био је један од оснивача групе "Облик", која је била носилац најпрогресивнијих схватања у српској средини тог времена. Бијелић је рођен у Босанском Петровцу 1884. године. Школовао се у Прагу и путовао по Француској, Њемачкој, Италији, гдје је имао прилику да се упозна са актуелним токовима европске умјетничке сцене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.