Двадесет година од смрти Данила Киша

Данас се навршава 20 година од смрти Данила Киша посљедњег југословенског писца, како је сам за себе говорио, који је захваљујући књижевним преводима у Европи и свијету прихваћен и као модерни писац.

Оспораваног и одбациваног за живота од стране књижевних и политичких елита у бившој Југославији, суоченог са неразумијавањем околине, Данила Киша и његово дјело и данас присвајају друштвене и политичке структуре и идеологије због којих је био приморан својевремено да напусти Југославију. 

Разноразни тумачи и апологете Кишовог дјела, изникли су са његове свјеже хумке, октобра 1989. године, када се ријека поштовалаца у Београду слила да га испрати на посљедње почивалиште.

- Док је моја студентска генерација молила професора савремене књижевности да барем на изборну листу стави неку Кишову књигу, данас није могуће ни набројати колико је семинарских, дипломских или магистарских радова написано о Кишу - рекао је књижевник Михајло Пантић.

Киша су цијенили и цијене списатељска имена као што су Сузан Зонтаг, Надин Гордимер, Салман Ружди и Милан Кундера. Ружди га је уврстио међу десетак највећих романописаца Европе, од 1945. године.

- Његове књиге имају специфичан тон, у њима одзвања и нешто што бисмо могли назвати граничном литературом - записао је у "Њујорк тајмсу" Марк Томпсон.

Он је додао да Киш тестира могућности фикције, али не тако што умањује нашу жељу за причама, већ тако што ту жељу каналише у она подручја историје која нам омогућавају спознају нових истина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.