Душко Лончар: Режија, игра за уживање

БAЊA ЛУКA - За мене је режија још игра и док је тако верујем да ћу у њој уживати. За све "кривим" моју сестру која ме је на крају трећег разреда гимназије одвела на часове глуме у Студентско позориште, а наравно ја сам пристао на то да бих се допао девојкама. Временом је све то добило једну озбиљнију димензију, заљубио сам се у позориште и уписао позоришну режију - рекао је за "Глас Српске" Душко Лончар, који је студент четврте године позоришне режије на бањолучкој Aкадемији умјетности, у класи професора Светозара Рапајића.

Он је режирао представу "Иза затворених врата", која је премијерно одиграна 10. априла на малој сцени Народног позоришта у Београду. То је његова прва професионална режија, а представа је на репертоару београдског Култ театра.

- Рад на овој представи био је ново искуство за мене, цео колектив Народног позоришта је био веома љубазан. Њихов професионализам ја био на тако високом нивоу да сам често био у чуду како је све беспрекорно организовано и усредсређено - каже Лончар.

Омиљени жанрови су му трагедија и драма, мада истиче да увијек тражи нове изазове.

- Понекад цео свој рад упоредим са слагањем коцкица од којих се прави конкретна целина, јер када прочитам текст у мојој машти се појављују одређене слике које слажем. Aко мислим да не могу успешно да поставим неки текст на сцену, ја баш њега узимам - испричао је Лончар.

Радећи на испитним представама, као и првој професионалној, Душко Лончар је стекао почетна редитељска искуства.

- Сваки пут сарадња са глумцем је другачија, редитељ мора да осети сензибилитет глумца, да зна како да му приђе и што више извуче из њега. Највише волим када је глумац стрпљив па можемо заједно да истражујемо и намаштавамо његов лик и целу представу. На развој моје редитељске личности утицао је, пре свега мој професор Светозар Рапајић који ме је током школовања директно усмеравао - нагласио је Лончар.

Према његовим ријечима, много глумачких тајни научио је од глумице Даре Стојиљковић.

- Велику подршку пружила ми је редитељка Милица Краљ. Од ње сам пуно сазнао, јер сам јој био асистент на представи "Мадам Сан Жен" Народног позоришта Републике Српске. И данас када имам недоумице у припреми неке представе позовем је и питам за мишљење - каже Лончар.

Он је поменуо и драматурга Мариа Ћулума, са којим сарађује већ четири године.

- Мариу испричам све своје идеје везане за позориште и после тога разматрамо да ли је нешто добро или није - рекао је Душко Лончар.

Дипломска представа

- Тренутно сам усмерен на дипломску представу. Нећу још ништа да откривам, само ћу рећи да ће то бити ода позоришту. За мене као редитеља најтежи тренутак у целом раду је после премијере када гледам како растављају сценографију и како сцена поново постаје празна - казао је Душко Лончар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.