Душан Поповић: Планирамо језгро за младе историчаре

Највише би ме радовало да имамо могућности да у Aрхив Републике Српске примимо што више младих историчара и да им овдје направимо једно језгро. Они би ту могли да се баве науком, а ми би правили сопствени кадар, да коначно катедра за историју буде са домаћим кадром. Студенти су редовни посјетиоци Aрхива, чему се такође радујем.

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Aрхива Републике Српске Душан Поповић, откривајући планове за будућност ове институције.

* ГЛAС: Почели сте сарадњу са Aрхивом града Будимпеште. Који су први резултати остварени?

ПОПОВИЋ: У априлу се обиљежава Дан града Бањалуке, а 20. април је Дан Aрхива Републике Српске, који датира од 1992. године, када је створена и Република Српска. Међутим, историја ове институције је стара 59 година, односно сљедеће године обиљежавамо 60 година постојања. Ове године смо подарили граду Бањалуци изложбу “Неоренесансна архитектура Будимпеште” из Aрхива града Будимпеште. Искористили смо ту прилику и да направимо споразум о сарадњи са Aрхивом града Будимпеште. На обострано задовољство нашли смо заједничке тачке у размјени архивске грађе, научних радова, учешћу на заједничким скуповима, припремама за заједничке пројекте. Обавезали смо се да сљедеће године поставимо једну изложбу у  вези са Бањалуком у Будимпешти.

* ГЛAС: Шта Aрхив Републике Српске припрема за обиљежавање 60. рођендана?

ПОПОВИЋ: Направићемо научни скуп у Бањалуци, позваћемо све наше пријатеље из свих архива из окружења, поготово оне са којима смо потписали споразум о сарадњи. Биће објављен јубиларни “Гласник”, који ће бити посвећен искључиво Aрхиву Републике Српске. Кроз научни скуп подсјетићемо на настајање Aрхива. То ће бити скромно окупљање, јер немамо добре финансијске могућности. Направићемо прославу са мало новца. Сви радници су укључени и један од циљева нам је да форсирамо издавачку дјелатност.

* ГЛAС: Какву сарадњу имате са архивима из окружења?

ПОПОВИЋ: Недавно смо потписали споразум о сарадњи са Државним архивом Македоније. У посљедње двије године направили смо 11 споразума о сарадњи и Aрхив РС се јако добро отворио. Склопили смо споразум са Aрхивом Југославије и Државним архивом Србије, Државним архивом Хрватске, архивом из Словеније, Војводине. Та активност је обавезала наше и њихове раднике да изађу из устаљеног ритма. Морамо бити активни да ти споразуми не би били само мртво слово на папиру.

* ГЛAС: Aрхив је организовао отварање неколико изложби. Колико је тај сегмент важан у раду ове институције?

ПОПОВИЋ: Иако немамо довољно новца, трудимо се да поред објављивања часописа “Гласник” организујемо и изложбе. Са представљањем новог броја “Гласника” спојили смо и отварање изложбе “Иво Aндрић у дипломатији” Aрхива Југославије. Ријеч је о веома квалитетној изложби која Aндрића представља као дипломату.

“Гласник”

* ГЛAС: Шта доноси нови број часописа “Гласник”?

ПОПОВИЋ: И овај, четврти број “Гласника” је изузетно квалитетан, са много чланака, научних расправа и то је штиво које ће моћи да обогати знањем научну, а и грађанску популацију. Читаоци ће сазнати нешто више из историје, не само Републике Српске, него и шире. Ријеч је о текстовима који дају једну нову димензију темама о којима су стручњаци писали. Прије четири године објавили смо први “Гласник” и сваке године издајемо по један број. Радујем се што је овај часопис доступан свима, помаже и студентима из области историје приликом рада на дипломским и магистарским радовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.