Душан Поповић: Истином против манипулације

Aрхив Републике Српске је институција која има традицију и сигурно нећу дозволити да неко манипулише и злоупотребљава грађу, већ ћемо искључиво служити истини, а вријеме ће показати колико ћемо у томе и успјети.

Ово је за "Глас Српске" рекао директор Aрхива Републике Српске Душан Поповић, који је на ову функцију дошао рјешењем Владе Републике Српске од 30. децембра 2009. године.

* ГЛAС: У каквом сте стању затекли архивску грађу?

ПОПОВИЋ: Грађа у архиву је обезбијеђена под свим условима које прописује закон. То је устаљен посао у којем не може да се догоди пропуст.

Први и основни утисак је да Aрхив Републике Српске нема довољно простора за смјештај и квалитетно чување грађе. То је један од првих проблема који сам затекао и који сматрам да у непосредној будућности мора да се ријеши, поготово што долази до укидања одређених институција из којих морамо да преузмемо грађу, која је доста битна за Владу и Републику Српску. 

* ГЛAС: На који начин намјеравате да унаприједите рад Aрхива Републике Српске?

ПОПОВИЋ: Имам концепт и мој пројекат ће се одвијати у три-четири фазе. На првом је мјесту модернизација Aрхива, јер доста је апаратуре застарјело, почевши од компјутера, па до лабораторијске опреме. 

У Aрхиву постоји Одјељење за научноистраживачки рад, међутим, оно не функционише. Како је Институт за историју   изгубио статус научне институције, преговарамо са Владом РС и градом Бања Лука да се уради заједнички пројекат да радници из Института пређу у Одјељење за научноистраживачки рад и да ту покушамо едукацијом да оспособимо наше кадрове. Наиме, тражићемо способне и квалитетне студенте који ће по завршетку факултета долазити у то одјељење и прије свега имаће обавезу да магистрирају и докторирају. Чињеница је да на Катедри за историју у Бањој Луци нико није докторирао, а ово је један од најјефтинијих и најпродуктивнијих начина да дођемо до свог самосталног кадра. Немам ништа против реномираних професора који долазе са стране, али сматрам да будућност треба да градимо на сопственим кадровима, који ће представљати језгро Института или Катедре за историју у Бањој Луци.

* ГЛAС: Да ли институције и појединци схватају значај Aрхива?

ПОПОВИЋ: Настојаћемо да Aрхив добије заслужено мјесто у Републици Српској. Мислим да многе радне организације нису схватиле улогу Aрхива и значај те грађе. Увијек говорим да су радници Aрхива главни глумци, али иза кулиса, који сигурно имају велики допринос у чувању нашег насљеђа и ако почнемо да навикавамо све институције да се понашају у складу са Законом о чувању архивске грађе, Aрхив ће добити своје значајно мјесто и улогу у Републици Српској.

* ГЛAС: Да ли ћете инсистирати на издавачкој дјелатности?

ПОПОВИЋ: Желио бих да издавачком дјелатношћу дајемо печат нашем раду. Због тога ће издавачка дјелатност имати примарну функцију, како у Aрхиву тако и у Удружењу архивских радника Републике Српске, јер је Удружење саставни дио Aрхива, као што је и Aрхив саставни дио Удружења. У припреми су нека издања и сигурно је да ће нам то бити добро огледало рада Aрхива. У априлу ће бити штампан други број Гласника Удружења архивских радника Републике Српске, а у октобру, у оквиру Конгреса архивских радника БиХ, припремамо научни скуп "Aрхивска грађа и право власништва", послије чијег завршетка ћемо публиковати презентоване радове. 

Сарадња са другим архивима

* ГЛAС: Колико је значајна сарадња са другим архивима у БиХ, а и шире?

ПОПОВИЋ: Наставићу сарадњу коју Aрхив његује одраније. Aрхиви су специфичне институције и односи између архивских радника су веома блиски и непосредни. Размјењујемо часописе, изложбе. Недавно смо организовали изложбу о земљотресу у Бањој Луци у Aрхиву Југославије у Београду. Некада је довољан само и телефонски позив да дође до сарадње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.