Душан Јовановић: “Просвјета” чувар српске духовности

Поводом 110. годишњице преиспитаћемо оно што смо до сада учинили и потражити нове оријентире. Оно на чему сада радимо и гдје постижемо задовољавајуће резултате је оснивање наших одбора у иностранству. Желимо да Срби у свијету добију национално друштво као што је “Просвјета” и да им оно омогући окупљања, његовање српске културе, очување језика, писма и традиције.

Рекао је ово у интервју за “Глас Српске” предсједник Српског културног друштва “Просвјета” Душан Јовановић.

Додао је да ће “Просвјета” наставити да дјелује као и до сада, чувајући духовност и идентитет српског народа.

* ГЛAС: Српско културно и просвјетно друштво “Просвјета” обиљежава 110 година свог постојања. Несумњиво је да је ово друштво и један од стубова опстанка Републике Српске. Шта су најважнији задаци “Просвјете” у овом тренутку?

ЈОВAНОВИЋ: Наш задатак је увијек био и остао очување националне свијести српског народа, његовање традиције, баштине, просвјете, а самим тим могу да кажем да је чување националног идентитета наш главни задатак. У овом тренутку бавимо се разним облицима дјеловања, који су идентични ономе што “Просвјета” ради од када је основана. Наравно прилагођено новом времену и условима у којима сада “Просвјета” дјелује.

* ГЛAС: Језик и писмо су чувари идентитета сваког народа, па и српског. Шта је оно што српска “Просвјета” може учинити да се побољша положај српског језика и писма?

ЈОВAНОВИЋ: У нашем програмском документу на другом мјесту о циљевима друштва стоји чување и његовање српског језика и националног писма, ћирилице. Ми као друштво искључиво пишемо ћирилицу и боримо се да у наш језик уђе што мање неприлагођених туђица. Нисмо власт и можемо само морално и путем својих чланова који су врло угледни, који на извјестан начин креирају језичку политику, да утичемо на побољшање положаја српског језика и писма.

* ГЛAС: Који су то основни проблеми са којима се сусрећете?

ЈОВAНОВИЋ: У основи располажемо врло малим средствима и изузетно нам је тешко да у овом времену било шта значајно креирамо и подржимо финансијски. Углавном зависимо од других, дјелимично од Владе РС, али и од УНПРОФОР-а, као и од оних који цијене наш рад, а имају средстава да нас подрже. Свима нам је познато да за културу у већини случајева нема средстава.

* ГЛAС: Које су манифестације носилац дјеловања овог друштва?

ЈОВAНОВИЋ: Приређујемо 12 значајних културних манифестација. Неке од њих су “Вишеградске стазе”, Ћоровићеви сусрети у Билећи, Вишњићеви дани у Бијељини, али било би претјерано да све набрајам. Круцијалне манифестације су оне које се организују на начин да се очува српска култура и духовност.

* ГЛAС: Када је у питању издавачка дјелатност, на шта сте највише поносни?

ЈОВAНОВИЋ: Наша издавачка дјелатност је јако развијена. Објављујемо велики број наслова, рецимо 2009. године објавили смо 50 наслова књига. Поносни смо на наше часописе, јер су, прије свега, нешто без чега не би постојао такав вид дјелатности у РС. Поносни смо на “Коло” које објављује главни одбор, које излази већ 12 година. Не смијем заборавити ни нашу традиционалну народну читанку, а то је календар “Просвјете”, који редовно излази већ читав низ година. Важно је споменути и да је седам одбора регистровано као издавач, као и то да пратимо савремену продукцију.

Одбор

- Прије мјесец основали смо одбор у Торонту. У прилици смо да сљедећи мјесец оснујемо и у Чикагу, у Будимпешти смо већ нешто урадили. Оно на чему желимо да порадимо и чиме нисмо задовољни је број одбора у Федерацији БиХ. Тамо су Срби препуштени сами себи, али ми покушавамо да их организујемо гдје год за то створимо услове, рекао Душан Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.