Духовност Херцеговине сачувана у пјесми

Један од културних брендова града на Требишњици свакако је Хор Саборног храма Светог Преображења Господњег "Василије Острошки", који коријене вуче из далеке 1897. године. У то, сада већ далеко вријеме, неколико угледних Требињаца покренуло је акцију да се оснује Српско пјевачко друштво "Соко".

 Под тим именом друштво је дјеловало до Првог свјетског рата, а послије је преименовано у "Слободу" и наставило да ради све до 1946.

Као и многе друге духовне вриједности, "Слобода" је тада угашена. Негдје 1970. године покушало се са обнављањем црквеног хора, али намјера требињског протонамјесника, покојног Aрсенија Ћоровића, дочекана је на нож од тадашњих велможа и све се завршило на покушају.

Идеја о оснивању црквеног хора оживјела је пред рат на овим просторима. Приликом прославе Саборног храма у Требињу 1988. митрополит дабробосански господин Владислав апеловао је да се обнови рад хора, јер постојао је још у турско доба, а у времену садашњем његов хумани и културни рад је недозвољен. У почетку се окупљало неколико пјевача и почело се са пробама. Дужности хорског диригента прихватила се професор Споменка Ликић. Почетком рата овај хор је престао са радом, а поново је основан 1997, на иницијативу владике Григорија, са диригентом Стојанком Гудељ.

Хор тренутно броји тридесетак чланова и у протеклом периоду побрао је много високих оцјена публике, али и стручне критике. Бројне запажене наступе имали су широм свесрпских простора. У Грчкој су успјешно изводили композиције Мокрањца, Маринковића, Бортњанског, Бердовића, Ведеља...

Диригент Хора је Стојанка Гудељ, професор на Основној Музичкој школу у Требињу:

- Дуго и успјешно радимо. Не постоји ниједна културна манифестација у Источној Херцеговини, духовна или свечана академија на којој нисмо наступали. Пјевали смо и на Првом сабору српских хорова у Београду. Тренутно имамо чланове готово свих генерација. Сваке јесени млађи чланови Хора одлазе на факултет или високе школе, а ми тражимо замјене. Ипак, већина чланова остаје и дјелујемо на радост нас који пјевамо, као и многих Требињаца који нас слушају - каже Стојанка Гудељ.

Барјак

Занимљиво је да је сачуван барјак Хора из оснивачких дана. На једној страни барјака је икона Св. Василија Острошког, а са друге лик Вука Караyића. На копљу су угравиране ријечи: "Градите школе - дјеца вас воле", и имена добротвора хора, између осталих, Петра Зимоњића, Серафима Перовића, Богдана Зимоњића, Aлексе Шантића, Краљевске академије наука из Београда... Барјак је освештао митрополит Серафим Перовић 1909. године, а чува се у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.