Дучићева награда Данојлићу

ТРЕБИЊЕ - Традиционална пјесничка манифестација "Дучићев дан" завршена је синоћ у требињском Дому културе, у присуству многобројних поштовалаца Дучићевог дјела.

Централни програм манифестације која се одржава у част великог српског пјесника који је умро на Благовијести 1943. године у Гери, Вече лауреата, било је посвећено пјеснику Љубомиру Симовићу.

Поздрављајући многобројне госте, начелник општине Требиње и предсједник Савјета "Дучићевих вечери поезије" др Доброслав Ћук истакао је да се кроз дјело и стихове пјесника, лауреата "Дучићеве награде", велики српски пјесник враћа свакога прољећа изнова у свој град.
- Не желимо да Дучића опсесивно тражимо у свему. Aли, Дучић нас на неки начин везује да будемо и смјели и амбициозни. Баш зато, вечерас имамо прилику да ослушнемо низ доживљаја, погледа и вредновања умјетности Љубомира Симовића и изван овог требињског и дучићевског контекста - казао је др Ћук.

Начелник општине Требиње и предсједник жирија за додјелу "Дучићеве награде", објелоданио је одлуку да је лауреат "Дучићеве награде" за 2010. годину пјесник Милован Данојлић.

Образлажући одлуку жирија за додјелу "Дучићеве награде", др Ћук је рекао да је Данојлић један од најзначајнијих савремених српских пјесника, стваралац богатог опуса који настаје више од пола вијека у раскошном регистру форми и израза, језички и стилски сугестиван, с необичним даром опажања, изразито морално осјетљив.

Данојлић пјесму доживљава, по сопственим ријечима, као највиши испит искрености и круну озбиљног суочавања са собом и свијетом. Упорно посматрање и тачно говорење, то су основна Данојлићева поетичка начела, истакао је Ћук.

Данојлић је дао и велики допринос српском пјесништву за дјецу.

- Са око 80 наслова иза себе, Милован Данојлић је неоспоран књижевни ауторитет и читава једна школа писања, отворена и веома подстицајна - рекао је Ћук.

Миловану Данојлићу "Дучићева награда" биће уручена на овогодишњим "Дучићевим вечерима поезије".

- Говорећи о Дучићу, лауреат награде за 2004. годину, Љубомир Симовић, истакао је да улога локалног елемента у формирању Дучићевог пјесничког свијета и језика заслужује посебну пажњу, те да су његове најбоље пјесме смјештене у херцеговачки пејзаж.

- Као што Вијон и Бодлер нису могући без Париза, или Бранко без Сремских Карловаца и Стражилова, или Бора Станковић без Врања, тако ни Дучић није могућ без Херцеговине и Требиња. Јер, да се родио на неком другом месту, био би другачији и говорио би другачијим језиком и био би сигурно у свим језицима велики песник. Aли не би обавезно био ни универзалнији. Требиње му је дало довољно знакова који ће га довести до универзалних питања и истина - казао је Симовић.

Додао је да је Дучић схватио да најдаље треба тражити у најближем, да највеће може да борави у најмањем, да свака тачка може да буде центар и да све што постоји може да буде Бог.

Бесједу о поезији Љубомира Симовића говорио је проф. др Aлександар Јовановић.

Он је истакао да Симовићева поезија јесте једна од најпоузданијих потврда увјерења, јер поезија је "језичко памћење".

Стихове Љубомира Симовића надахнуто је говорио београдски глумац Небојша Кундачина, а у музичком дијелу програма наступили су: Градски хор "Трибунија" под руководством Стојанке Гудељ, Наташа Јовић – примадона Београдске опере, Дејан Максимовић – првак Београдске опере, Невена Спасовић-Живковић – клавир, Бобо Вучур – клавир, Ранко Слијепчевић – кантаутор и етно-група "Траг" из Бање Луке.

Научни скуп

Јуче, посљедњег дана манифестације, на програму су били наставак научног скупа о поезији Љубомира Симовића и промоција Зборника радова са прошлогодишњег научног скупа у Требињу "Поезија и поетика Стевана Раичковића", у Музеју Херцеговине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.