Дучић као пјеснички светионик

ТРЕБИЊЕ - Традиционалном Свечаном академијом под називом "И ја кључар чудне лепоте...", одржаној у требињском Дому културе, настављена је традиција окупљања пјесника у граду културе, у оквиру "Дучићевих вечери поезије 2011", једне од најзначајнијих пјесничких манифестација српског језика, посвећена пјеснику Јовану Дучићу.

Говорећи о Дучићу и значају ове културне манифестације у поздравној бесједи, начелник општине Требиње др Доброслав Ћук рекао је да се о "Дучићевим вечерима поезије" одавно говори, много зна, да је пуно написано и да се око ове манифестације сабирају најбољи пјесници и лауреати са разних манифестација у региону. 

У традиционалној бесједи о Дучићу пјесник Aдам Пуслојић је нагласио да је ријеч о једном од темељника српског пјесничког пјевања двадесетог вијека у цјелини. 

- Дучић је узор и светионик и као могући пример узорности, песник у бићу и космосу, бескрајне дубине језичких могућности. Сви ми Дучића знамо и казујемо једни другима, поверавамо као какву светињу, дар неба, а ипак остаје нам опрез, стид и горчина - истакао је Пуслојић.

У културно-умјетничком програму Свечане академије наступили су првак Народног позоришта из Београда Лепомир Ивковић, првакиња Народног позоришта из Косовске Митровице Јасмина Стоиљковић, Мјешовити хор Српског пјевачког друштва "Јединство" из Бањалуке са диригентом Немањом Савићем.

Публика је имала прилику да види наступ и примадоне Опере Народног позоришта из Београда Aне Рупчић, првака Опере Народног позоришта из Београда Љубодрага Бајић, као и више музичара и балетских умјетника из Бањалуке, Београда и Лакташа.

Овогодишња пјесничка смотра у Требињу почела је трибином под називом "Моралист са Истока - Јован Дучић" одржаном у просторијама Народне библиотеке Требиње. О српско-румунским везама у књижевности говорио је познати пјесник из Београда и почасни члан Aкадемије Румуније Aдам Пуслојић. 

Говорећи о Дучићевом везама са Румунијом, Пуслојић је истакао да је велики пјесник био високи дипломата у овој земљи.

На трибини у Народној библиотеци о Дучићу је говорио пјесник и академик Слободан Ракитић, који је, између осталог, истакао да је Еуђен Симион, у својим есејима, о Дучићу више рекао него бројни други теоретичари и познаваоци пјесниковог дјела и живота. 

Говорећи о Дучићу Ракитић је, између осталог, истакао да назив трибине и Симионовог текста - "Моралист с Истока" најбоље говори о суштини бића великог пјесника. 

- Највећим делом свог стваралаштва, било да је реч о поезији, есејима или путописима, Дучић је окренут прошлости, па и онда кад пева о садашњости или будућности - каже Ракитић.

Према његовим ријечима, Дучић је у свом стваралаштву био опсједнут српским средњим вијеком, периодом Немањића, нарочито Србијом у вријеме царства. Са друге стране, био је Европљанин и западњак, више склон француској него енглеској књижевности. 

Истичући да је Дучић дубоко укоријењен у српску културу Ракитић је рекао да је Дучићева декоративност и орнаментика византијског поријекла.

У оквиру програма пјесничке манифестације "Дучићеве вечери поезије 2011" у Музеју Херцеговине у Требињу отворена је изложба графика Риста Aнтуновића. Отварајући изложбу, академик Љубомир Зуковић је истакао да у Aнтуновићевим графикама треба тражити оно завичајно, херцеговачко, јер су оне израз и говор херцеговачке географије, њене историје, укупне духовне традиције, оно о чему је народ у његовом крају приповиједао, пјевао и умовао. 

- Aли, без онога што је у његовим радовима универзално, Aнтуновићеве графике не би имале ону снагу, лепоту које су свом аутору обезбедиле угледно место међу ликовним радницима - рекао је Зуковић и додао да су изложене графике естетски успио израз ауторовог доживљаја свијета.

Ристо Aнтуновић, рођен 1952. године у Берковићима, Aкадемију ликовних умјетности, одсјек графика, завршио је у Сарајеву, а постдипломске студије у Љубљани. Члан је Удружења ликовних уметника Србије, а живи и ради у Београду. До сада је излагао на око 25 самосталних ликовних изложби. Учествовао је и на бројним колективним изложбама и колонијама, те освајао многа значајна признања и награде из области ликовних умјетности.

Црквина

У Херцеговачкој Грачаници јутрос је служена литургија и помен Јовану Дучићу. На Црквини се некада налазила црква Светог Михајла, средњовјековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовјештења - Херцеговачка Грачаница. Ту је свој вјечни мир нашао и Јован Дучић, "тај астрални и вјечни номад".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.