“Дрвене птице”, трећа такмичарска представа Театар феста: Драма о ћутању и злочину

БАЊАЛУКА - Представа “Дрвене птице”, рађена у копродукцији Хрватског народног казалишта у Загребу и Хрватског народног казалишта у Вараждину изведена је треће такмичарске вечери Театар феста “Петар Кочић”.

Драмски првенац Лидије Дедуш, настао је као ауторкина реакција на властито искуство живота на селу и на информације о проблему фемицида, данас лако доступне захваљујући савременим технологијама. Режија Ивана Плезибата поставља питање  која је разлика у третману тог проблема прије четрдесет година и данас.

Радња драме смјештена је у руралну средину осамдесетих година прошлог вијека. Свеприсутни алкохолизам, патријархат, средина у којој се женама, након завршене основне школе, не нуди много више од рада у фабрикама, само су неки од проблема који ће покренути низ догађаја с трагичним завршетком.

У таквом, нимало идиличном селу, одраста главна јунакиња Нада. Малољетна, без позитивних могућности за будућност, она жели бољи живот за себе. У пет дана, колико драма прати догађаје везане за њу и њој блиске особе, живот и размишљања локалног доктора и његове супруге, “Дрвене птице” могу се тумачити и кроз визуру криминалистичког текста. Међутим, почетни заплет и сцене у којима се, разоткривају међусобни односи затровани алкохолизмом, тајнама и дубоко закопаним емоцијама, отварају пред публиком чудесну слагалицу живота на селу у свој својој грубости уз тек понеку њежност и огромну глад за слободом и љубављу.

На оруглом столу који је уприличнен након извођења представе, редитељ Иван Плазибат казао је да је Лидија била инспирисана стварним случајем који се десио и убиством једне дјевојке у том селу, коју је она познавала, пише Banjaluka.net.

 - Данас је то оно што Лидију копка, јер кад идете читати о томе, пронађете само текстове у новинама између реклама и онда је питање шта остаје од једног људског живота који је тако прекинут. Због тога је Лидија написала тај текст. Она је као мала сваког љета празнике проводила код баке, гледала је тај менталитет, гледала је како се репродукује и он је више-мање остао исти на тим просторима и до данас – истакао је Плазибат.

Каже да су и мушкарци овдје, због тог система, жртве тог патријархата у овом комаду.

- Најбоље се то види на лику Пиште, он се вратио из Њемачке, али се вратио сиромашан. На овим просторима се очекује да се из Њемачке вратиш с „мерцедесом“. Изложен је свим врстама етикетирања, па и криво оптужен за злочин који није починио - истакао је Плазибат.

О теми представе свој суд дала је и Клара Фиолић, која у представи тумачи лик Надице.

- Мислим да је питање фемицида и даље јако актуелно. То што је Лидија написала је инспирисано догађајем из 1986, али мислим да је жив и тренутно. Мислим да то није чак ни питање руралних подручја, о томе се сада лакше прича јер је мања средина, али и у граду исто тако постоји, на различите начине. Не мора то бити убијство, али постоји јако пуно начина злостављања жена и јако је битно да о томе проговарамо, па мислим да је представа важна по том питању – истакла је.

О свом потресном монологу у претпосљедњој сцени Хелена Минић Матанић рекла је да човјек постане „луд“ кад проговори.

- Кад каже истину, човјек заврши на психијатрији, оптуже га због тога или стварно не може психички издржати након све те трауме. Нажалост, живимо у таквом моменту. Можда да нормално анализирамо то и да чешће имамо отворене ставове у комуникацији, не би долазило до таквих убистава, до пукнућа. Најлакше је на крају упријети прстом и рећи – овај је луд. Спустимо главу и наставимо даље са својим животима – нагласила је Минић Матанић.

Лидија Дедуш рођена је 1977. у Бања Луци, а 1992. из ратног Сарајева сели се  у село поред Вараждина. До 36. године Лидија Дедуш радила је у картонажи, фабрици ситне електронике, конобарисала. Студирала је. Покушала је и продавати животна осигурања, окушала се и за шалтером у банци…

Истовремено њен књижевни успјех расте. Домаћој публици позната је по књизи “ја се зовем Лидија Дедуш”, по којој је урађена и монодрама коју изводи глумица Миљка Брђанин.

Драма „Дрвене птице“ 2022. године освојила  је награду Хрватског народног казалишта у Загребу, за најбољи савремени драмски текст.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.