Драж

Спољашњи свијет продире у унутрашњи тако што га дражи. Са свих страна, свакојаки спољни надражаји спопадају биће, притишћу га, узносе, сврбе, голицају, веселе, маме, тјерају, изазивају, привлаче, заводе, варају, љуте, досађују му, измичу...

Људска бића лијепим надражајима приписују својство дражесности, која представља драж призивања љубави унутрашњег човјековог свијета према спољашњем. Све оно што можемо да волимо, то је за нас дражесно, то је надражај који има драж среће, то је најљепше допирање спољног свијета у унутрашњост појединачног бића.

Дражесност има најљепшу могућу моћ од свих за које знамо, она има моћ љепоте. Ова моћ осваја цијело људско биће, његова чула и осјећања, његову памет и дјелатност. Све оно што на нас дјелује као дражесно повезано је међусобно и дјелује заједнички, тако да у тренутку дјеловања и сваког најтананијег дражесног надражаја кроз нас истовремено струји сва преостала дражесност овог свијета, која нас обилато драшка као драж опште среће, као драг живот.

С друге стране, дјеловање неких спољних надражаја изазива у унутрашњости људског бића његове слабости и страхове. Овакви надражаји могу или да нас укоче или да нас покрену тако што нас раздраже. Постоје и они произведени надражаји који на усиљен начин покушавају да подражавају дражесност и увијек наступају као да су пријављени на такмичење за најљупкији надражај самопонижења.

Надражај се никад не завршава, он се преноси с бића на биће, кружи и распростире се до бесконачности. Кад надражај из спољашњости доспије у унутрашњост једног бића, одговор овог бића на тај надражај прослиједиће га као спољни надражај неком другом бићу. У овом смислу, сви надражаји могу да се схвате као одјеци једног првобитног надражаја, који током историје свијета, једно другом, сва бића међусобно препричавају: ћутањем, шапутањем, мумлањем, урлањем, рикањем, вриштањем, скичањем, сиктањем, зујањем, звиждањем, пјевушењем...

Препричавања првобитног надражаја носе у себи мање или више дражесне призвуке које надражају придају бића препричавајући га својим одговором на њега или ускраћивањем одговора. Тај један те исти надражај, који ми једни другима непрестано преносимо, у свом првобитном облику може да буде само нетакнута истина о томе каква је заиста драж овог свијета и да ли је живот у основи заиста дражестан. Aко ми већ грлимо живот као дражестан, убједљиви смо само као дражесни надражаји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.