Драган Теодоровић Зеко: Правила су ту да би се кршила

Дејан Вујанић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Драган Теодоровић Зеко: Правила су ту да би се кршила

Најслађе је прекршити и направити своје неписано правило. То је једна од ствари коју сам научио од Емира Кустурице. Држим се два његова савета: "Правила су ту да би се кршила" и "Фотографију можеш и без правила учинити пријатном оку истицањем првог плана".

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао фотограф Драган Теодоровић Зеко, чија ће изложба фотографија "Емир Кустурица и "The No Smoking orchestra", поводом десетогодишњице рада ове групе, бити отворена 22. априла у LTG галерији у Бањој Луци.

* ГЛAС: Шта обухвата изложба којом ћете се представити бањолучкој публици?  

ТЕОДОРОВИЋ: Изложба представља пресек моје десетогодишње сарадње са бендом Емир Кустурица & "The No Smoking orchestra" и целокупне магије и емоције које су нам светлости позорница донеле током ових година, а позорнице су нам биле најразличитије, од "рок стејџа" до класичне - оперске у Бастиљи у Паризу. Сама изложба је у том контексту, условно подељена на две велике целине – фотографије са концерата бенда и радове који представљају моју уметничку паралелу Емирове панк опере "Time of the Gypsies ". Пренети један карактеристичан вајб концерта, специфично сценско осветљење и целокупну позорницу у покрету, у један лични аутентични знак кроз медиј фотографије, оно је што желим да поделим са публиком која ће ову изложбу имати прилику ускоро да види у LTG галерији Бањој Луци.

* ГЛAС: Како Вама из ове перспективе изгледа десет година рада ове групе и колико фотографије осликавају ту причу?

ТЕОДОРОВИЋ: У протеклих десет година имао сам прилику да присуствујем на више од 500 концерата Емира Кустурице & "The No Smoking orchestra". Обишао сам све континенте (више пута) и видео метрополе попут Токија, Сиднеја, Сеула, Буенос Aјреса, Монтреала. Опчинила ме егзотика Бејрута, Јерусалима, Јеревана и Монака. Одушевљавао сам се "недодирљивим", али обичним људима, као што су Марадона, Хавијер Бардем, Џони Деп, Никита Михалков, Џим Џармуш, Селма Хајек; све сам их фотографисао. Поред њих, сликао сам и многе државнике, политичаре, патријарха целе Јерменије. Сакупио сам више од 300 флаша најбољих вина и видео својим очима колико је наш Професор цењен и популаран на овој земаљској кугли. Дочекивали су га градоначелници свих метропола света и даривали му кључеве својих градова. Пошто је све ово фотографисано, у јуну ћу поделити моја осећања једном лепом фото-монографијом, која ће показати шта је група Емир Кустурица & "The No Smoking orchestra" доживела у протеклих десет година рада.

* ГЛAС: Како је било учити фотографију од Емира Кустурице? Да ли је чувени редитељ строг учитељ?

ТЕОДОРОВИЋ: "Сваког дана у сваком погледу све више, и више напредујем!" Учи се и дан-данас. Сваки слободан тренутак користим да "украдем" што више заната. Не само што се тиче знања око фотографије, него уопште. Од Професора се свашта може научити. Једноставно, човек је пун знања и енергије коју несебично дели са другима. Он не воли да се држи строгих правила. Концертна фотографија је јако захтевна. Због брзог покрета, лоших светлосних услова, дима. Има ту још да се учи. Срећом, тек ми је 43. година!

* ГЛAС: Које мјесто, на ком сте гостовали, Вас је највише изненадило?

ТЕОДОРОВИЋ: Импресиониран сам венецуеланским главним градом Каракасом. Провод је сјајан, а жене су им најлепше на свету. У Венецуели не знају шта је радијатор и немају зимску гардеробу. Бензин им је јефтин (иста је цена ако се сипа један литар или сто - само један долар), а храна савршена. Међутим, Каракас има ту негативну страну што је много далеко, а авионска карта је скупа.

Бука пред концерт

* ГЛAС: Који је концерт оставио на Вас најјачи утисак

ТЕОДОРОВИЋ: Концерт у предграђу Париза, Нантереу, био је један од успјешнијих концерата групе Емир Кустурица "The No Smoking orchestra", иако ништа није наговештавало да ће тако и бити. Свирали смо раније него уобичајено, чак смо раније и устали због буке око хотела. Све је било као кад смо у Португалији закаснили на авион за Фаро. Спавали смо у Есторилу, на само двадесет метара од писте за "формулу 1". Не знам ко је тада од возача имао тренинг у пола осам ујутро, али био је брз, бучан и није нам дао ока да склопимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.