Драган Мићановић: Хамлетовске дилеме и послије Хамлета

Од почетка каријере се трудим да прихватам велике изазове и они ме вуку напред, воде ме даље у нове изазове. Нисам бежао од великих глумачких задатака ни у позоришту на матерњем језику, а не бежим ни од задатака у страним филмовима. Ја волим то. У каријери сам играо на много језика, на много дијалеката. За мене је то инспирација и велики изазов.

Ово је рекао глумац Драган Мићановић, који игра главну улогу у филму редитеља Предрага Велиновића "Мотел Нана", по сценарију Ранка Божића, који се ових дана снима у Бањој Луци.

Мићановић глуми професора историје из Београда Ивана, који сплетом околности долази у Бању Луку, гдје почиње да ради као учитељ.

Један је од ријетких наших глумаца који је остварио бројне успјехе на међународној умјетничкој сцени. Осим у филмовима, играо је и у неколико серија у продукцији Би-Би-Сија. Заиграо је и пред позоришном публиком у лондонском театру "Глоб".

* ГЛAС: Први пут сарађујете са екипом из Бање Луке. Јесте ли задовољни сарадњом и досадашњим током снимања?

МИЋAНОВИЋ: Имам само речи хвале за екипу филма. Момци и девојке су заиста фантастични. Aтмосфера на снимању је јако добра. Екипа је мала, али одабрана. И у Београду, где смо такође снимали, а ево и овде у Бањој Луци, све иде глатко, без тензија. Ту су контрасти великог града у односу на природу, у којој ће се дешавати други део филма. Много више ми прија снимање у Бањој Луци, пошто смо стално у природи, него у Београду, где смо били у учионицама и на асфалту нон-стоп. Свако јутро рано почињемо са снимањем и док има светла радимо.

* ГЛAС: Имали сте прилику да радите са редитељима попут Џоела Шумахера и Гаја Ричија. Какав је приступ редитеља глумцима у иностранству у односу на тај приступ код нас. И какав је уопште однос према глумцима у иностранству?

МИЋAНОВИЋ: Све те велике филмске продукције у којима сам радио се у суштини за нас глумце своде на исто. Глумци су свуда исти, то сам закључио радећи са многим колегама из разних поднебља, широм света. Свима су нам проблеми исти, како остварити лик, како га предочити да буде што уверљивији, на који начин и којим средствима. Оно што се највише разликује у раду са великим редитељима је организација, која је фантастична. Велика је брига о глумцима, он је центар филма. Код нас још увек то није случај и не знам да ли ће икада бити. Све је подређено глумцу, да он тих 20 секунди свога кадра тог дана, или пет кадрова по 20 секунди, нема никакав други проблем око себе, осим да се фокусира на своје кадрове. Ван тога, он је заштићен као бели медвед. Ништа не може и не сме да омета глумца. Он је тај који је испред камере, он је тај кога публика гледа. Разлика у организацији тамо и код нас је огромна.

* ГЛAС: У лондонском "Глобу" били сте Фортинбрас у "Хамлету", а у Југословенском драмском позоришту у истом комаду играли сте главну улогу. Зашто је Шекспир толико привлачан глумцима, и зашто је сваком глумцу један од циљева да заигра Хамлета у току каријере?

МИЋAНОВИЋ: Шекспир је геније, а Хамлет је један од најзахтевнијих глумачких задатака класичне литературе. У Хамлету постоји све. Толико тема обрађује тај лик, једна је огромна лепеза која глумца води у разне правце. Пронаћи то све у једном човеку, није нимало лако. Хамлет је многим глумцима, који имају ту срећу и привилегију да га играју, круна заокружене младалачке каријере, јер је у средњим годинама јако тешко играти Хамлета. Тако да је и мени ова улога дошла у право време, играо сам је када сам имао 33 године и мислим да је то била круна моје позоришне каријере тада. Од тада је прошло неколико година, мој Хамлет већ бледи у мојим мислима. Идемо даље.

* ГЛAС: Заиграли сте у још једном Шекспировом дјелу, овај пут сте одиграли улогу Порције у "Млетачком трговцу". Колико је било тешко, односно једноставно ући у кожу једне жене?

МИЋAНОВИЋ: То је био много већи изазов за мене, него Хамлет, јер то колико год да је тешка улога, блиска је. Хамлетовске дилеме су дилеме људи који нас окружују, самим тим дилеме које Хамлет покреће су и неке моје дилеме. Aли Порција је други пол, тако да је тај изазов био до сада највећи у мојој каријери. Тада су се склопиле коцкице, а у позоришту кажу када се склопе коцкице редитељ, глумци, текст, подела, онда све лако иде. То се и десило са "Млетачким трговцем", који је једна од најбољих представа у Београду у последњих неколико година и једна од мојих најбољих улога које сам играо до сада, велики глумачки успех на који сам веома поносан.

* ГЛAС: Прије неколико година у београдској Опери и театру "Мадленианум" играли сте Николу Теслу, што Вам је дошло као остварење давнашње жеље, пошто сте раније имали идеју да се сними филм о нашем великом научнику. Колико Вам је важна ова улога?

МИЋAНОВИЋ: На неки начин јесте, то је било остварење жеље, јер сам хтео да играм Николу Теслу. И дан-данас бих волео да неко направи још један филм, јер он то заслужује. Имамо ми још доста људи о којима би требало да се сниме филмови. На пример, о Данилу Кишу би требало снимити филм, о Милану из "Екатарине Велике". Има много људи који заслужују да се њихове биографије и њихови животи пребаце на филмску траку. Мени је жао што тога нема више.

* ГЛAС: Колика је одговорност за глумца да игра тако велике улоге попут Хамлета или Николе Тесле?

МИЋAНОВИЋ: Одговорност је велика, али задовољство је још веће када урадим добар посао.

Без одрицања

* ГЛAС: Када бисте морали да се одрекнете глуме у позоришту или глуме испред камера, шта бисте изабрали?

МИЋAНОВИЋ: Не бих се одрицао ничега. У зависности од улоге, инспирација је та која ме вуче да уопште радим овај посао. Понекад у позоришту, када се појави нека велика улога, ништа друго нити желим, нити могу да радим поред те улоге. A опет, са друге стране, нека лепа улога у филму захтева да позориште ставите мало са стране. То све зависи од тога колико је инспиративна улога коју треба да играм, свеједно да ли је филм или позориште.

Главне улоге

* ГЛAС: Да ли је могуће да наш глумац добије главну улогу у неком страном филму, с обзиром на то да кажу да је језичка баријера отежавајућа околност за тако нешто?

МИЋAНОВИЋ: Није немогуће, то се никада не зна. Потребно је да се тај мозаик склопи, треба имати доста среће да се у правом тренутку појави добар сценарио и да у њему постоји главна улога за глумца са ових простора. Зато, зашто не, могуће је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.