Дино Мустафић, редитељ: Потребна темељна реформа културног система

Мирна Пијетловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Дино Мустафић, редитељ: Потребна темељна реформа културног система

Када год дођу у кризу неке релације политика и држава на Балкану, култура је та прва која зацјељује ране, обнавља везе и успоставља нове релације.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" режисер, сценариста и директор МЕСС-а Дино Мустафић, који тренутно режира представу "Рођени у ЈУ" у Југословенском драмском позоришту у Београду, али и интезивно ради на идеји за свој други ауторски филм.

- БиХ је потребна темељна реформа културног система, као и промјене у законима, али и другачији цивилизацијски и интелектуални однос према култури - сматра Мустафић.

* ГЛAС: Како оцјењујете кинематографију БиХ?

МУСТAФИЋ: Кинематографија БиХ је страшно сиромашна, мала, јако се мизерно улаже у њу, у односу на регионалне оквире. Сматрам да држава кинематографију мора много више субвенирати, јер је бх. кинематографија "рекла" да има шта да подијели са свијетом. Ми смо простор са јако занимљивим ауторима и причама. Осврнуо бих се на дебитантски филм Саше Хајдуковића "32. децембар", који је имао фантастичан пријем у Сарајеву, али и у региону на разним фестивалима. Убијеђен сам да ће филмови настали у БиХ у протеклих 15 година имати своје мјесто у историји наше и регионалне кинематографије, а успјеси њихових аутора показују да имамо квалитет.

* ГЛAС: Шта мислите о квалитету овогодишње селекције филмова на "Сарајево филм фестивалу"?   

МУСТAФИЋ: Сам фестивал је веома значајан за културу БиХ, а поред тога што нас информише шта се дешава на међународном плану када је у питању кинематографија, регионално се намеће као лидер. Ове године је било јако занимљивих нових филмских остварења, који су били храбри у проналажењу новог филмског језика. Награђени српски филм "Тилва рош", односно режисер Никола Лежаић управо припада младој генерацији редитеља који се труде да направе нешто ново и другачије. Када је у питању квалитет селекције, нисам најкомпетентнији да је оцјењујем, јер нисам баш све ни пратио, али је било примједби хрватских критичара да је њихов филм неправедно заобиђен у селекцији. И те како знам колико је тешко бити селектор једног фестивала и увијек ће бити незадовољних. Оно што чини живим сваки фестивал јесте његова посјећеност, а мислим да СФФ цијени струка и воли публика.

* ГЛAС: На чему се заснива Ваш редитељски поступак у представи "Рођени у ЈУ"?

МУСТAФИЋ: То је својеврсни истраживачки подухват, чија је премијера планирана за прву половину октобра, у којем су глумци и коаутори текста уз одређене сцене написане од веома угледних књижевника и драмских писаца, међу којима су Биљана Србљановић, Душан Јовановић, Слободан Шнајдер, Горан Стефановски итд. У представи се бавимо простором сјећања и идентитета, али једном емотивном и личном цртом. Бавимо се питањем шта је то што је са нестанком Југославије оставило трага у нашим животима. Представа ће имати елементе сјете и хумора, али и сарказма и горчине, разочарења и гњева.

* ГЛAС: Да ли сте задовољни позоришним животом на овим просторима?

МУСТAФИЋ: Наше позориште дијели судбину осталих сегмената културног живота, а то је да неопростиво мало водимо рачуна о култури уопште. Све наше културне институције су оријентисане, нажалост, само на преживљавање. Позоришни живот у продукционом смислу би свакако морао бити доста богатији, потребна је афирмација независне и алтернативне продукције.

* ГЛAС: Гдје је мјесто позоришта Републике Српске на културној мапи?

МУСТAФИЋ: Морамо признати да се посљедњих година појавио један број изузетно даровитих младих људи у свим сценским умјетностима, па ћу тако истаћи велики напредак Народног позоришта РС доласком Љубише Савановића на мјесто умјетничког директора и цијеле те генерације која тренутно носи репертоар ове куће. Они су направили значајан стандард и показали својим квалитетом да имају рефлексију, како у региону, тако и унутар БиХ. Морам се дотаћи и међународних успјеха Дјечијег позоришта РС. Одговорно тврдим да велики број наших театарских кућа у БиХ апсолутно може парирати, својим квалитетом, позориштима у региону, што смо и доказали бројним и угледним наградама.

Филм о дјеци

* ГЛAС: Припремате и нови филм. О чему је ријеч?

МУСТAФИЋ: Озбиљно сам кренуо са припремама за снимање свог новог ауторског играног дугометражног филма, а тема ће бити сегрегација у школама. Мислим да је ова тема трауматична за сваког родитеља у БиХ, јер су дјеца због своје етничке припадности дискриминисана у школама. Филм ће говорити о храброј наставници која долази у малу средину и која не пристаје на такву политику школе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.