Дејан Стојиљковић: Ново свјетло на косовски мит

Постоји легенда да је Оливера Лазаревић била обећана Милошу Обилићу и да је он издахнуо на њеним рукама када су га смртно рањеног донели са Косова. Иако то није историјски тачно, има велики уметнички потенцијал у себи и нисам желео да пропустим ту шансу... За потребе те романсе мало сам се огрешио о чињенице и начинио Оливеру старијом три-четири године, надам се да ми читаоци неће замерити на томе.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Дејан Стојиљковић, најављујући тако свој нови роман "Дуге ноћи и црне заставе", који ће се у издању "Лагуне" појавити почетком сљедеће године.

Стојиљковић, који је за свој претходни роман "Константиново раскршће" добио награду "Милош Црњански", и у новом дјелу бави се историјским догађајима, почецима трогодишњег српско-турског рата који се завршио чувеном Косовском битком.

* ГЛAС: Рекли сте да сте као дијете гледали кулу Ивана Косанчића и размишљали да ћете једном написати књигу. Колико сте маште, а колико чињеница употријебили за свој нови роман?

СТОЈИЉКОВИЋ: Моја мајка је пореклом из Топлице, из дела који је некад био властелински посед Косанчића. Слушао сам као мали митске и херојске приче о топличким јунацима које су подсећале помало на грчке митове а помало на Шекспирове трагедије. Тако сам временом дошао на идеју да напишем књигу о Змају од Радана, како је народ звао Ивана Косанчића, о његова два побратима Топлици и Обилићу... Трудио сам се да пратим историјске догађаје онолико колико је то могуће, али такође нисам желео да са те приче скинем ону митску, легендарну димензију која јој даје епску ширину и лепоту.

* ГЛAС: Послије "Константиновог раскршћа", опет сте изабрали да пишете историјски роман. Колико је такав роман, чија је радња смјештена у 1386. годину, неопходан српским читаоцима?

СТОЈИЉКОВИЋ: Не знам заиста да ли је и колико неопходан... Aли ја сам нашао пуно задовољства у његовом писању и откривању те наше историје. Људи на овим просторима имају уврежена мишљења како је бој на Косову био пораз, да је Вук Бранковић издајник и да смо били пет векова у ропству. Ништа од тога није историјски тачно, али ми смо мазохисти, и волимо да гусламо о великој косовској трагедији која у стварности није била последица једне битке већ, прво - грађанског рата, а после и српско-турског рата који је трајао три године. Један од мотива за писање ове књиге је и то да ја нисам био задовољан како су пре мене српски писци писали на ову тему. Од Настасијевића, преко Ненадића, до чувене Симовићеве драме. Све је то једно те исто гуслање, језичка херметичност и накарадно тумачење историје.

* ГЛAС: С обзиром на то да ће кроз роман "проћи" многе историјске личности, шта ће све читаоци моћи да сазнају читајући "Дуге ноћи и црне заставе"?

СТОЈИЉКОВИЋ: Могу да сазнају доста о средњем веку, како се живело, размишљало, волело и ратовало... Могу да сазнају о великој Османској империји која се простирала на два континента и била у многим аспектима цивилизацијски испред тадашње Европе. Видеће каква су била два велика владара Лазар и Мурат, шта их је повезивало, а шта учинило непријатељима. Кроз роман пролазе браћа Мусићи, Марко Мрњавчевић, Вук Бранковић и посебна пажња је посвећена чувеном реду Змаја, његовим члановима и његовим тајнама. Потрудио сам се да свој филмски начин нарације подигнем на један виши ниво и овога пута својим читаоцима могу да обећам прави спектакл.

* ГЛAС: Како бисте сами означили Ваше ново књижевно дјело, као "чисти" историјски роман или је то ипак лиричнија верзија догађаја који су се десили у историји Србије?

СТОЈИЉКОВИЋ: Жанр у коме ја пишем зове се "слипстрим" и подразумева искорак ван устаљених граница лепе књижевности. Роман, дакле, јесте смештен у аутентички историјски оквир и доста сам водио рачуна о детаљима, али истовремено у њему има елемената фантастике, хорора, словенске и исламске митологије... Стил је такав да постоји та лиричност, пре свега у језику, где сам покушао да пренесем лепоту наших средњовековних повеља и написа.

Мршава тројка

* ГЛAС: На Вашој скали оцјена, гдје бисте смјестили књижевну сцену Србије и ауторе, посебно млађе генерације? 

СТОЈИЉКОВИЋ: Књижевној сцени бих дао мршаву тројку. Што се тиче генерацијске категоризације аутора, то је доста дискутабилна ствар. Шта значи бити "млађи"? Знам неке који су пред пензијом а још их називају младим писцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.