Дарко Лунгулов: Потреба за херојима у бесхеројском времену

Црна комедија "Споменик Мајклу Џексону" инспирисана је бизарним трендом грађења споменика холивудским херојима и поп-иконама по мањим местима у Србији и на Балкану (споменици Рокију у Житишту, Тарзану, Брусу Лију).

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" редитељ Дарко Лунгулов, који је већ увелико у припремама за снимање филма "Споменик Мајклу Џексону", чији сценарио је већ добио значајну награду.

- У постхеројском времену људи се довијају на све начине не само да преживе, него и да себи створе нове хероје и тако нађу спас и наду, и смисао. Ово неће бити прича о Мајклу Џексону, већ прича о нама, о потреби за херојима у бесхеројском времену - рекао Лунгулов.

* ГЛAС: Недавно сте добили стимулацију од града Београда за почетак снимања филма "Споменик Мајклу Џексону". Када би снимање требало да почне?

ЛУНГУЛОВ: "Споменик Мајклу Џексону" је до сада подржан од Министарства културе Републике Србије, Секретаријата за културу града Београда и Филмског фонда покрајине Војводине. У иностранству је подржан од "Медија фонда" и "CEE Cinema Network" фонда. Сценарио је недавно добио и прву награду на фестивалу "Браћа Манаки" у Битољу, Македонија. Продуцент филма Снежана Пенев награђена је стипендијом EAVE (European Audiovisual Entrepreurs - Европски аудиовизуелни привредници), а на управо завршеној финалној сесији EAVE-а наш пројект је био прави хит, један од најтраженијих. Копродуценти из Немачке, Француске и региона (Македонија, Хрватска и Словенија) ушли су са нама у пројекат и сад чекамо резултате фондова. Пошто је у питању комедија која има велики комерцијални потенцијал, надамо се и подршци спонзора. Следећи корак су преговори око ТВ-права са домаћим телевизијама. Снимање филма требало би да почне у јуну 2012.

* ГЛAС: Можете ли нам рећи нешто више о самом сценарију филма?

ЛУНГУЛОВ: У малој српској вароши која је на самом издисају живи Марко, вечити сањар. Марко долази на идеју да спасе варошицу изградњом споменика Мајклу Џексону, који је управо објавио да креће на опроштајну турнеју. Споменик би требало да донесе месту статус туристичке атракције, што би спасило полунапуштени бомбардовани аеродром. Маркови необични саборци постају: Душан, бивши војни пилот, коме прети неизвесност професионализације војске; Јелена, девојчица у инвалидским колицима, чији је Мајкл дугогодишњи идол; Доки, Ром, који се бави рециклажом метала и жели да помогне подизање споменика "свом" Мајклу.

* ГЛAС: Ваш филм "Тамо и овде" овјенчан је бројним наградама, као и сценарио за филм "Споменик М. Џексону". Колико су награде подстицајне за Вас као ствараоца и у коликој мјери могу да помогну у неким будућим пројектима?

ЛУНГУЛОВ: "Тамо и овде" је снимљен за мало пара, али уз пуно љубави и труда. Приказан је на више од 50 интернационалних фестивала и добио 16 интернационалних награда. Откупљен је за приказивање у 16 земаља. Награде су свакако леп подстицај, али нису саме по себи циљ. Нови филм је нови почетак, креће се од нуле, са истом стрепњом и надом као да награде за претходни филм и не постоје. Што се тиче добијања средстава за нови филм, награде донекле помажу, али не у оној мери у којој би неко очекивао. Волео бих да код нас постоји установљен систем вредновања успеха претходног филма јер то очигледно доприноси квалитету продукције и релевантности филмова (пример Румуније).

* ГЛAС: Колико је данас подстицајно бавити се стварањем филмова? Можете ли упоредити придавање важности кинематографији и уопште умјетности у иностранству и у Србији?

ЛУНГУЛОВ: Сећам се времена када су позоришне представе, филмови и књиге изазивали оштре полемике. Чини ми се да данас само тривијалне теме изазивају вештачке скандале, док покушај бављења озбиљним темама оставља публику равнодушном или не жели да се у то упушта. Нажалост, чини ми се да значај кинематографије као уметности неумитно опада са нестајањем биоскопа и нестајањем навике да се иде у биоскоп. Филмови су често упоређивани са сновима, због тога што се доживљавају у мраку и због осећаја илузије. Данас је све теже приволети људе да гледају филмове у биоскопу. Лакше им је да их гледају на компјутерима и телефонима. То је неумитност са којим се не треба мирити већ се треба борити. Зато је велико охрабрење појава домаћих филмова као што су "Монтевидео, Бог те видео" и "Парада", који су вратили публику у биоскоп. За здраву кинематографију неопходни су квалитетни "биоскопски" филмови и квалитетни "фестивалски" филмови. Мој циљ је да направим филм који обухвата оба: пуни домаће биоскопе, али и добро "путује" по свету и комуницира једнако добро са фестивалском публиком и критичарима по свету. 

Екипа и локације

* ГЛAС: Знате ли већ глумачку поставу филма "Споменик Мајклу Џексону" и локације на којима ћете снимати?

ЛУНГУЛОВ: Неизмерно сам срећан што су нам до сада учешће потврдили глумци Борис Миливојевић, Драган Бјелогрлић, Бранислав Трифуновић и Мирјана Карановић. За остале улоге тек предстоји кастинг. Филм ће се снимати на две главне локације - једна у Војводини, а друга поред Ужица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.