Дарко Бајић: Фестивали враћају веру у филмове

Телевизија, модерна технологија и интернет одузели су филму оно што му је најдрагоценије, а то је публика. То се десило на један врло агресиван начин, а фестивали враћају публику филму.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" угледни српски редитељ Дарко Бајић, који је и предсједник Филмског центра Србије. Бајић је на фестивалу у Херцег Новом добио награду "Милан Жмукић" за изузетан допринос фестивалу.

Фестивали су, каже Бајић, важни и због тога што замјењују биоскопе који су дјелимично нестали.

- Многе државе су готово угасиле биоскопе не размишљајући да ће публика тада имати могућност да гледа само америчке филмове, а сви остали су "угушени". Због тога фестивали враћају веру у српске и европске филмове - истакао је Дарко Бајић.

* ГЛАС: Са каквим сте емоцијама примили вијест о награди у Херцег Новом?

БАЈИЋ: Награда "Милан Жмукић" је, пре свега и због самог имена једног угледног продуцента са простора бивше Југославије, велико признање. Са друге стране, сматрам да је то огромна част мени и мојим филмовима, за које сам добијао награде на претходним фестивалима у Херцег Новом. Такође, увек сам помагао овом фестивалу да преброди разне кризе кроз које је пролазио, а ово награда ми говори да сам на прави начин допринео овој филмској смотри. Драго ми је што се фестивал и даље развија и нуди гостопримство свим земљама у региону, па и шире. На овогодишњем фестивалу била је ретроспектива мојих филмова, гледаоци су опет долазили као у добра стара времена.

* ГЛАС: Колико су фестивали неопходни за промоцију младих аутора?

БАЈИЋ: Фестивали пружају сјајне могућности младим филмаџијама да представе филмове кроз специјалне секције у којима се такмиче студенти уметничких академија. Фестивал у Херцег Новом постао је центар окупљања балканских стваралаца, што је похвално за организаторе. Осим тога, фестивали су изузетно важни, пре свега, зато што замењују биоскопе који су готово нестали.

* ГЛАС: Како оцјењујете стање у српској кинематографији?

БАЈИЋ: Највише нам недостаје национални филмски фестивал. Све се уопштено осуђује да је лошије или боље, а то се све ради без једног правог система вредности. То је оно што још више онемогућава долазак домаћих филмова у биоскопе. Такође постоји и неаналитичан приступ продукцији, али и несистемски рад унутар саме продукције. Уместо да се новцем за филм подстиче домаћа база у којој би се усавршавала техничка обрада филма, тај новац одлази у иностранство. Створио се један потпуни хаос у последњих 20 година и Филмски центар Србије покушава да створи стратегију у области филма и мислим да смо на добром путу. Потребно је направити систем који ће на прави начин сачувати и искористити новац за стварање филмова.

* ГЛАС: Најавили сте да ћете подстаћи повратак публике у биоскопе у пројекту под називом "Синема Србија", по угледу на "Еуро Синема". Докле се стигло са тим програмом?

БАЈИЋ: Морамо подстаћи отварање биоскопа у којима ће се приказивати српски филмови и тако враћати публика у сале. Моја идеја је да се оживе биоскопи. Требало би да постоје пакети филмова који би ишли кроз ланац биоскопа не само у Србији него и у региону. На тај начин ћемо омогућити стварање једног паралелног програма, а гледаоци ће имати шансу да бирају између америчких и домаћих филмова. Због гашења малих биоскопа гледаоци су онемогућени да гледају домаћа остварења. Таквим ланцем биоскопа, где би се сваки град мало потрудио, могли бисмо да освојимо и обновимо заборављене или угашене просторе у којима су биле биоскопске дворане. Сигуран сам да би се вратила публика, а сваки редитељ живи за осећај пуне биоскопске сале. Било би фино да се врати тај лепи обичај у биоскопе. 

Ново

* ГЛАС: Да ли радите неки нови филм?

БАЈИЋ: Припремам велику серију и филм, а прича говори о почецима кошаркашког спорта у Србији, од Сремског фронта па до 1970. године. Биће то емотивна прича која ће нас подсетити на нека прошла времена. Сигуран сам да ће ова сентиментална филмска прича привући публику у биоскоп.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.