Да­ра Се­ку­лић по­тпи­си­ва­ла књиге на штан­ду Гла­са српског - Гра­фи­ка

Горан Дакић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Да­ра Се­ку­лић по­тпи­си­ва­ла књиге на штан­ду Гла­са српског - Гра­фи­ка

БAЊA ЛУ­КA - Ис­та­кну­та српска пје­сни­киња Да­ра Се­ку­лић по­тпи­си­ва­ла је ју­че, на штан­ду из­да­ва­чке ку­ће "Глас српски - Гра­фи­ка" сво­је књиге, ме­ђу ко­ји­ма се на­ла­зи и њена нај­но­ви­ја збир­ка пје­са­ма "Сре­тна ски­тни­ца" ко­ја је не­да­вно објављена у овој из­да­ва­чкој ку­ћи.

- Уви­јек осје­ћам по­се­бну врсту ра­дос­ти ка­да се сре­ћем са сво­јим чи­та­оци­ма. A ка­ко и не би! Пис­ци су за­хвал­ни чи­та­оци­ма. Ко­ли­ко чи­та­лац во­ли пис­ца, то­ли­ком и пи­сац во­ли чи­та­оца. Ја сам у не­ке пис­це, у дје­тињству, би­ла заљубљена. И у њих сам би­ла заљубљена као дје­вој­ка, а не као чи­та­лац! Сањала сам да се љубим са Ивом Aн­дри­ћем - ка­за­ла је Да­ра Се­ку­лић.

Ко­ли­ко год чи­та­лац оче­ку­је од пис­ца, то­ли­ко, ка­же она, и пи­сац оче­ку­је од чи­та­оца. То је уза­ја­мна ве­за због ко­је мо­же­мо ре­ћи да не­ма пис­ца уко­ли­ко не­ма чи­та­оца. Сре­ћом, има и је­дних и дру­гих.

- То су два па­ра­лел­на стања и жи­во­та. То су умје­тнос­ти ко­је се до­пуњују. Би­ти пра­ви, па­си­они­ра­ни чи­та­лац је ис­то што и би­ти ства­ра­лац. Јер, сва­ки чи­та­лац по­но­во ства­ра, чи­та­ју­ћи, све ли­ко­ве, мјес­та, до­га­ђа­је. И због то­га пос­то­је књиге ко­је ци­је­ли жи­вот но­си­мо у се­би - ре­кла је Да­ра Се­ку­лић.

Она је до­да­ла да се осје­ћа као сре­ћна ски­тни­ца. A ски­тни­ца, до­да­је она, мо­же би­ти сре­ћна.

- Све што ра­де умје­тни­ци је ауто­био­граф­ски. Лаж и вар­ка су ако умје­тни­ци ка­жу да ни­је та­ко. Пос­тавља се са­мо пи­тање да ли је умје­тник успио то да на­пра­ви као умје­тни­чко дје­ло дос­тој­но по­гле­да и чи­тања. A то ће се зна­ти тек он­да ка­да чи­та­лац оци­је­ни да је оно што пи­сац пи­ше ује­дно и - њего­во - закључи­ла је Да­ра Се­ку­лић.

Ме­ђа­ши

Умје­тник ни­ка­да не мо­же да се удаљи од се­бе, сво­је био­гра­фи­је и сво­га жи­во­та. Ја се ни­сам удаљила од ових "ме­ђа­ша", јер се, ис­кре­но ре­че­но, ни­сам ни тру­ди­ла. Хтје­ла сам да пи­шем се­бе, да опи­су­јем свој жи­вот, да го­во­рим, кроз пје­сме, о њему. О то­ме сам пи­са­ла у свим сво­јим књига­ма. И ја то знам. A чи­та­оци то ни­ка­да ни­су пре­по­зна­ли, ис­та­кла Да­ра Се­ку­лић.

*********

Сањала сам да се љубим са Ивом Aн­дри­ћем

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.