Данојлић пјесник вјечитог календара

ТРЕБИЊЕ - Низом културних садржаја протеклог викенда у Требињу су одржане Дучићеве вечери поезије, традиционална манифестација која је и ове године окупила бројне посленике писане ријечи РС, Србије и Црне Горе.

Централни догађај била је свечана академија која је одржана под називом "У хлебној доброти ћирилице", у требињском Дому културе, на којој је пјеснику Миловану Данојлићу уручена Дучићева награда за 2010. годину.

Образлажући одлуку жирија проф. др Ранко Поповић је рекао да је Милован Данојлић један од најзначајнијих стваралаца савремене српске књижевности, препознатљивог рукописа, стилиста са раскошним рјечником, трагалац изузетне моћи запажања наглашеног моралног става.
- Најубједљивији као пјесник природе, голог елементарног постојања и обиља родне године, Данојлић има шта да нам саопшти и о трајно погрешном збиру наших културних, цивилизацијских и историјских посрнућа, те сваколикој разријешености наших година тегобног живљења. Мудра је његова ријеч и позив да се подсјетимо на своје име, да учврстимо називе ствари - казао је Поповић.
Говорећи о поезији овогодишњег добитника Дучићеве награде, проф. др Јован Делић рекао је да је Данојлић пјесник вјечитог календара и смјене годишњих доба, који је увијек изнова фасциниран мирисом биља.

 - Данојлић не вјерује у сврховитост нити видовитост вођа, али вјерује у неуништивост земље и народа. Он од почетка свог стваралаштва његује хумор и иронију који прелазе у сатиру. Кад су други сатиричари махом заћутали уљуљкани у оствареним идеалима, Данојлић је запјевао у епиграмима о планетарним моћницима, водећи сатирични дневник изазван страдањем своје земље и народа - истакао је Делић.

Овогодишњи лауреат Дучићеве награде Милован Данојлић у традиционалној бесједи о Јовану Дучићу осврнуо се на Дучићев боравак у Паризу и Француској.
- Дучић је песник природе и љубави, који се и када поставља најтежа питања с њима истовремено поиграва и кога је опчинило савршенство француске персонификације - истакао је Данојлић.
Он је рекао да Дучићев стих има незамисливу елеганцију, гипкост и истанчаност, а да његову франкофилију треба разумјети као захвалност одличним учитељима.
- Француски утицај помогао је песнику да дође до изворног себе. Са Дучићем, наш се стих пред светом појавио чист и светао. Дучића није опасно преводити на француски, како су нас опомињали злобници, већ је његову поезију тешко преводити - закључио је Данојлић.
Отварајући званично овогодишње Дучићеве вечери поезије, начелник Општине Требиње Доброслав Ћук подсјетио је да се Дучић тачно прије деценије вратио из Либертвила у родно Требиње и нашао коначни смирај на Црквини, брду понад Требиња.
- Дучићев повратак био је и својеврсни наш повратак себи и сопственом идентитету, повратак великим идејама и освједоченим вриједностима које су нам негдје у измаглици националне амнезије годинама остале затурене - рекао је Ћук.

У музичко-сценском дијелу програма приређеном за свечану Aкадемију наступили су: академски хор "Шпанац" из Београда, глумац Гојко Шантић, првак балета Народног позоришта у Београду Константин Костјуков, солиста балета Бојана Жегарац и примадона Опере београдског Народног позоришта Снежана Савичић, Камерни ансамбл "Белканто" из Лакташа, требињски композитор Божидар Вучур и кантаутор Ранко Слијепчевић.
Овогодишње пјесничке вечери, које носе назив по једном од највећих српских пјесника, почеле су изложбом слика под називом "У души засвијетли", Татјане Бурзановић из Подгорице, која је настала по мотивима пјесама Јована Дучића.

Отварајући изложбу у галерији Херцеговачке Грачанице Доброслав Ћук истакао је да је на овом важном мјесту, гдје је "свјетлост Дучићевог жишка најближа и најприснија" све љубитеље великог пјесника сабрала изложба радова подстакнутих и надахнутих, управо, поезијом великог Дуке.

- Није јединствен случај, нити изузетна прилика што програм Дучићевих вечери поезије започињемо изложбом ликовних стваралаца, јер је ово само наставак давно започете праксе и добре традиције да на ову светковину стиха у програм уврстимо и оно што није пјесничка ријеч и мисао, а што може исто тако снажно да посвједочи ону трагалачку зачудност и запитаност духа пред тајнама немјерљивим, живота и свијета - казао је Ћук. Додао је да све оно што Дучићеву лирику чини великом и највећом у стваралачком прегнућу умјетнице Бурзановић, морало је бити исказано, освојено, укроћено, досегнуто и то исповијешћу линија и облика, свједочењем боја и прелива, играма свјетла и таме, или чудесном алхемијом свих тих елемената заједно.

Умјетница Татјана Бурзановић рекла је да је изложба састављена од 40 слика рађених комбинованом техником, врло неуобичајеном, те да има и елемената који су пресовани и раније припремљени у воску што је врло атрактивно.

- Овим сликама зближила сам просторну и временску умјетност, јер сматрам да је идеално повезати књижевност и ликовну умјетност. Свака слика пропраћена је пјесмом Дучића, односно посматрач на сликама може да пронађе оно што је прочитао у стиху - истакла је Бурзановићева.

Запажен је био и програм "Вече поезије и музике" на којем су учествовали пјесници Слободан Ракитић, Ђорђо Сладоје и Милица Лилић-Јефтимијевић, као и камерни хор Херцеговачке Грачанице "Свети Роман Слаткопојац", камерни састав и Хор Музичке школе Требиње.

Дучићеве вечери поезије завршене су пјесничком вечери "На дучићевом путу", уз учешће бројних пјесника из РС, Србије и Црне Горе.

Грачаница

- Гроб пјесника Јована Дучића постао је храм Бога живога, а Грачаница је постала, не само симбол Требиња, Херцеговине и српства, већ је постала мјерило нашег живота, вјере, васпитања, освештања, преображења и покајања - рекао је старјешина Саборног храма у Требињу Никола Јанковић.

Ћоровићева дјела

У оквиру традиционалне пјесничке манифестације одржана је и изложба слика Милорада Ћоровића, приређена у изложбеном салону Музеја Херцеговине. Слике су поклон збирка коју је Ћоровић 2002. године завјештао Музеју Херцеговине, коју чини 57 слика из његова два монументална циклуса, "Требињци" и "Бикови". Отварајући изложбу, академик др Марко Вуковић је истакао да је Ћоровић, иако је током посљедњег рата изгубио много, смогао снаге да оснује Aкадемију ликовних умјетности у Требињу, којој је подарио своје огромно сликарско искуство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.