Данијела Новаковић - Боје живота на сликарском платну

Раденку Мићевићу, Сафету Зецу, Мири Нерић, Aхмеду Карићу, Хасану Сућески и другим, код нас и у свијету познатим академским сликарима које је изњедрила Рогатица, током ове године придружиће се још један академски сликар. Ријеч је младој Данијели Новаковић, која у класи професора Марка Мусовића на Aкадемији ликовних умјетности у Требињу приводи крају студије сликарства. Кроз академију је прошла са просјечном оцјеном девет, а остао јој је још један испит и дипломски рад.

Цијела Данијелина породица воли умјетност. И са мајчине и са очеве стране има родбине која се бави неком врстом стваралаштва. Њена тетка Мирјана Лубарда пише књиге, а ујак Мишо Милун Лубарда пјесме и тако редом.

Aтеље је  уредила у једној од канцеларија Модне конфекције "Јасна" у Рогатици, јер јој у галерији "Раденко Мићевић" Културног центра у родном граду, нису понудили простор због проблема са гријањем.  

- Нисам могла ни да замислим бољи амбијент за завршетак студија. Захвална сам власнику "Јасне" Миши Бојовићу, који ми је уступио једну просторију, у којој имам све услове да темељито припремим завршне испите. Надам се да ћу то завршити у другој половини ове године - каже Новаковићева.

Према њеним ријечима, амбијент је веома угодан за стварање.

- Мислим да сликам у најкултурнијем кутку Рогатице -  каже млада умјетница.

Љубав према цртању, прича Данијела, почела је још у основној школи.

- Моји радови на часовима ликовног увијек су добијали највеће оцјене. Са њима сам учествовала и на бројним такмичењима и доносила вриједне награде и признања. Најдраже признање ми је награда Института српског народа у Сремским Карловцима за најуспјешнија дјечија остварења на смотри "800 година Хиландара", на којој су ликовни таленти из Србије, Црне Горе, РС и дијаспоре - рекла је Данијела Новаковић.

Скромне материјалне могућности у послијератном периоду нису јој омогућавале да размишља о некој школи ликовног опредјељења. Због тога је послије завршене основне уписала и завршила први разред Економске школе у Рогатици.

Пред почетак школске 1999/2000.  године у којој је она требала да крене у други разред економске, случајан сусрет са једним пријатељем био је пресудан да се она нађе на Цетињу.

Данијела је тако уписала први разред Средње ликовне школе "Петар Лубарда", а  ту су и остале три године Данијели биле игра. Са одличним успјехом завршила је школу и стекла звање техничара графичког дизајна.

Затим се уписала на Aкадемију у Требињу. Конкуренција је била врло јака, а примали су само десет бруцоша. Успјешно је прошла пријемни испит, а била је првом мјесту.

- Дане пријемног испита у Требињу никад нећу заборавити. Било је вруће, а ја "бијем битку" за мјесто на Aкадемији. Пријемни сам успјешно положила и ево сада припремам завршни испит на Aкадемији. Тренутно ме море "слатке" дилеме у ком сликарском правцу да кренем. Током студија разрађивала сам тему акта и то ме радом довело до малих композиција поп-арт форме - прича Данијела.

Млада умјетница је испричала да је интересују простор и однос између форми, боје, равнотеже... Обје теме су јој врло интересантне, а како каже, "рад и вријеме ствари ће саме од себе сложити".

- Ове концепције сада разрађујем на великим просторима, јер желим да видим могућности које ми нуди велики формат комбинацијом акрилика и уља на платну. Посебно ми је битна енергија боје које носе слике. Иначе, моје теме су савремене као и стил. Ту желим и да останем - нагласила је Новаковићева.

Осим умјетности, нашу саговорницу занимају и путовања.

- Желим да путујем и да сликам оно што желим. Бојим се, мјерећи по досадашњем искуству, да младим умјетницима моја општина па и цијела БиХ нису наклоњени. Најбољи примјер је да ја дипломски нисам могла да спремам у галерији која носи име великана сликарства Раденка Мићевића, све говори. Овдје сам потпуни индивидуалац - сматра Данијела Новаковић.

Она не крије да жели да оде да живи у неки већи град.

- Недостају ми разговори са људима из моје бранше. То је судбина и многих других малих мјеста и зато се у њима тешко бавити овом врстом умјетности. У већим градовима постоји јача ликовна сцена и публика која разумије умјетника. У малим мјестима све се своди на комерцијалне ствари, а тиме се уништавају млади умјетници и истинске вриједности и квалитет - закључила је Данијела Новаковић.

Изложбе

Данијела Новаковић је већ имала двије самосталне изложбе у Требињу и Никшићу. Учествовала је на колонијама у Требињу, Вишеграду и Добоју. Нешто слика је и продала да би поправила свој студентски стандард.                                                                                              

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.