Даниел Ковач: Глупост потребна здрављу

Стање у коме се налазимо је трајно и нема изгледа да се у следећих 20-30 година било шта суштински промени. У овом стању ћемо да потрошимо живот. Једина утеха су појединци, људи са којима можете да изградите садржајан однос. Нема колективног спасења, можда само индивидуалног.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао писац Даниел Ковач, уједно и фронтмен бендова "Јарболи" и "Јесењи оркестар", који је недавно објавио своју трећу књигу, "Узводни блуз".

* ГЛAС: Због чега сте "Узводни блуз" окарактерисали као "лакрдијашко приповедање"?

КОВAЧ: Зохар, главни јунак књиге, заузима лакрдијашку позицију у животу, јер тако једино може да опстане. Пошто је роман испричан његовим речима, приповедање је такво. То не значи и да је књига неозбиљна, напротив. Луда може много тога да каже. Има и још једна ствар. Душко Радовић је рекао: "Морате имати неко, макар тајно место, где ћете правити глупости. Глупост је потребна здрављу. Слобода да се праве глупости је здрава привилегија за коју се сами морате изборити." Овим приповедним поступком сам се изборио за ту привилегију. Дух бурлеске је нешто врло европско и самим тим наше, на дохват руке да га користимо, а мислим да смо то потпуно занемарили. Она је у корену романа као форме писања и изражавања и желео сам да се бавим тиме.

* ГЛAС: Да ли је у почетку био блуз или прича?  

КОВAЧ: Блуз је када кроз једноставну песму успете да изразите оно што осећате. То је јако моћна ствар. Нека врста супротности компликованом роману када говоримо о писању. Не гледам на блуз само као на нешто што су певали амерички црнци у 20. веку, као ни на окошталу форму канонизованог блуза у музици, већ шире. Свирајући у "Јарболима" и "Јесењем оркестру", могу да имам то искуство. Или док слушам "Горибор", на пример. Блуз може да буде и прича, зашто да не.

* ГЛAС: Ко су људи из Ваших књига?

КОВAЧ: Прве две књиге ("Логика реке пруге и отпада" и "Царство") у највећој мери су аутобиографске. "Узводни блуз" је у потпуности фикција. Једна игра. Јунаци "Узводног блуза" су измишљени. Зохар и Инжењер су супротни један другоме и показују два начина да се преживи – један да се буде стрпљив, скроман и вредан и да се клониш јавности, заправо да немаш никакве амбиције спрам јавности, а други је да будеш  потпуни опортуниста и не презаш ни од чега, чак да уживаш у томе. Наравно, ниједан начин није савршен, али моји јунаци се сналазе некако. Централна тема романа је однос према сопственом стваралаштву. У том смислу Инжењера сам кроз роман прописно искушавао да видим докле ће да буде доследан. Остале ствари су ту да би штиво било забавно.

* ГЛAС: Ко су читаоци Ваших романа, слушаоци "Јарбола" или...?

КОВAЧ: Надам се да нема правила. Оне који слушају "Јарболе" вероватно занима да завире у моје књиге, али се надам да то раде и они који никада нису чули за њих.

Мјесец и воз

Други албум "Јесењег оркестра" Даниела Ковача "Песме о Месецу и возу" угледао је свјетлост дана прошле јесени. Материјал је снимљен током априла и маја и садржи 13 пјесама.

- Aлбум је снимљен врло брзо; у њему је учествовало доста гостију (право мало племе, заправо) и све је снимљено у "егзилу" у Панчеву - рекао је Даниел Ковач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.