Дана Полетан: Рат је заводљива лаж у којој нема побједника

Рајко Вуковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Дана Полетан Фото: Велибор Трипић | Дана Полетан

Иако је Милена Марковић у оригиналном тексту предвидјела да све женске ликове тумачи једна глумица, редитељ Милан Нешковић одлучио је да све "Рупице", како их је Милена назвала, подијели између нас пет. На тај начин, њихове судбине добијају различите нијансе женског искуства, а свака од нас носи дио тог заједничког бола и страха.

Рекла је ово за "Глас Српске", Дана Полетан, глумица, која тумачи једну од улога у представи "Шине" по тексту Милене Марковић, а у режији Милана Нешковића, која је синоћ премијерно играна у Народном позоришту Републике Српске. У Нешковићевој подјели су претежно глумци млађе генерације, а талентована умјетница, каже да је њена Рупица, лик немоћне жене у мушком окружењу, која успијева да пронађе свијетло у том мраку.

- Моја Рупица се налази у заробљеништву, окружена ратним дешавањима. Нагледала се многих убистава, најсуровијих малтретирања, чак и силовања. Потпуно је немоћна над својом судбином, окружена мушкарцима који у њој виде само комад меса и због тога сумња у постојање икаквог добра на овом свијету, прижељкујући брзу и лаку смрт. Међутим, чак и у тим околностима, које из особе чупају оно најгоре и најмрачније, она у човјеку препознаје људскост и правичност. Моја Рупица у себи носи вјеру да човјек не мора мрзити, да може остати човјек и онда када свијет више не личи на мјесто за људе. То је, по мом мишљењу, најдубља и најболнија љепота овог лика, њена способност да у мраку препозна свјетло - рекла је Полетанова.

ГЛАС: Текст представе "Шине" је драма која прати групу младих људи током и након ратних деведесетих година на простору бивше Југославије. То су момци који одрастају у друштву пуном насиља, страха, сиромаштва и безнађа, у времену кад је све око њих нестабилно и разорено, породица, друштво, морал. Упркос чињеници што је прошло 30 година тематика је нажалост и даље јако актуелна, како изаћи из тог зачараног круга?

ПОЛЕТАН: Иако "Шине", на први поглед говоре о ратним генерацијама и друштву које се распада, у свом срцу ова драма се примарно бави насиљем над женама. То је централна рана текста, али Милена Марковић је ту тему обрадила на тако паметан и слојевит начин да се кроз њу провлачи читав спектар болних питања нашег друштва, од начина на који одгајамо дјецу, уз потпуно занемаривање њихових стварних потреба, преко лошег образовног система који се своди искључиво на школство, без праве едукације о емпатији и моралу, па све до националне мржње која нам се, нажалост, и данас пласира кроз медије и политичку пропаганду у огромној мјери. Вјерујем да је једини начин да човјек у Босни и Херцеговини данас остане нормалан и здравог духа да се не препушта дневној политици и мржњи која му се пласира, него да бира квалитетан садржај, разговор, умјетност и све што човјека изнутра гради.

А када говоримо о рату, од којег не треба бјежати, већ га треба разумјети и памтити, постоји само један закључак, да се та пошаст никада и никоме не смије поновити. Рат је заводљива и погубна лаж у којој нема побједника. Искрено сам срећна што сам дио представе "Шине", јер она, иако директно говори о рату, у својој суштини нас учи да је мржња сулуда, бесмислена и саморазорна. Учи нас емпатији, без које нема оздрављења, ни појединачног, ни друштвеног.

A person in a blue shirtAI-generated content may be incorrect.

ГЛАС: У питању је један од најцјењених текстова у домаћем театру задњих 30 година, импресивна глумачка екипа и цијењен режисер Нешковић. Колико оволико интензивно искуство представља за Вас мотивацију, а колико оптерећење?

ПОЛЕТАН: Овај процес заиста јесте изузетно интензиван - и због саме теме, и због начина на који Милан Нешковић режира. Он не дозвољава да се ствари раде напола. Од нас тражи потпуну искреност, присутност и храброст и из глумца измами оно што ни сам није знао да у себи носи. Такав приступ је исцрпљујући, али и ослобађа, јер вас тјера да идете дубље, да откривате нове слојеве и лика и себе.

Мени, лично, су "Шине" велика мотивација да се још озбиљније посветим професији, да не пристајем на први одговор и да непрестано преиспитујем смисао онога што радим. Ни у једном тренутку нисам осјетила оптерећење, јер знам да овој теми приступамо на исправан начин, с поштовањем, одговорношћу и емпатијом. Надам се да ће што више људи, нарочито млађих, видјети ову представу. Баш зато што ми, млађе генерације, не смијемо дозволити да се историја понови. Хајде да освијестимо,  што је истина у једно вријеме, у друго је заблуда.

ГЛАС: Занимљиву улогу одиграли сте у представи "Швабица" Л. Лазаревића, а у режији Душана Петровића. То је улога Ане Гутјар за коју сте награђени на фестивалу "Љубица" у Градишци. Сад, од какве важности је био овај позоришни комад за Вашу каријеру те како је трајао процес у самој градњи лика, да ли је било неких недоумица током рада ?

ПОЛЕТАН: "Швабица" је за мене значајна из више разлога. То ми је прва насловна улога, за коју сам добила и награду, па самим тим носи посебну емотивну тежину. Моја "Швапче" ми је дала потврду да могу да се ухватим у коштац са великим и одговорним задатком.

Рад са Душаном је био изузетно лијепо искуство. Он је редитељ који глумцу даје простор да сам размишља, гради и ствара. Око себе шири мирну и позитивну енергију, тако да током цијелог процеса рада нико, ни у једном тренутку, није повисио тон. Та атмосфера повјерења и мира заиста је била основа да створимо представу у којој уживају глумци, а и публика.

ГЛАС: Када смо већ код НПРС, чији сте редован члан глумачког ансамбла, осврнули бисмо се на још једну улогу, а то је улога Саше у драмском комаду "Иванов" А. П. Чехова. Можете ли нешто рећи о искуствима на овом пројекту и шта нуди Чехов глумцу у односу на неке друге велике драмске писце?

ПОЛЕТАН: Чехов је за глумца неизмјерно драгоцјен, јер свака реплика нуди бесконачна тумачења и анализе. Он пише о тишини између ријечи, о ономе што ликови не изговарају, а што их суштински одређује. У представи "Иванов" имала сам прилику да осјетим ту танку линију између трагедије и свакодневице, ону у којој се, заправо, дешава прави живот. Чехов од глумца тражи искреност тренутка, да не глуми, него да буде. И то је, по мом мишљењу, најтежи, али и најљепши задатак који глума може поставити.

Саша је прва улога коју сам добила као члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске. Била сам неискусна и донекле несвјесна тежине задатка, али можда је управо та младалачка спонтаност помогла да јој приступим искрено, без страха. Надам се да сам барем дјелимично успјела да одговорим на тај изазов, јер је Чехов увијек школа, и живота, и глуме!

A person in a black jacketAI-generated content may be incorrect.

ГЛАС: У задње вријеме махом сте играли у драмским комадима, јаких и мрачних тема, да ли бисте се вољели опробати у неким комичним позоришним формацијама?

ПОЛЕТАН: Апсолутно. Комедија није лакша форма, напротив, захтијева огромну прецизност и интелигенцију. Вољела бих да се опробам у савременој комедији која не бјежи од озбиљних тема, али их третира са ведрином и иронијом. Смијех је, такође, катарза, можда чак и најздравија.

ГЛАС : Генерално, како Вам данас дјелује позоришна сцена у Републици Српској и колико је отворена новим снагама на самој сцени?

ПОЛЕТАН: Мислим да наша сцена малим и сигурним корацима иде напријед, у Бањалуци примарно, али се буде и други градови. Прошлогодишње отварање Народног позоришта у Источном Сарајеву је битан културни искорак за Српску. Имамо младе аутора, редитеље и глумце који носе свјежину, енергију и храброст да раде другачије. Оно што је потребно јесте већа подршка институција и више простора за ризик - јер умјетност без ризика не може да живи. Позориште је мјесто сусрета, а ми морамо градити тај сусрет између генерација, између различитих поетика, па и између публике и нас.

Планови

ГЛАС: Како изгледа живот Дане Полетан када није у жижи позоришних збивања и да ли имате још неких планова и пројеката поред припрема за "Шине"

ПОЛЕТАН: када нисам на сцени,  ја се трудим се да живим  у тренутку, без журбе и искрено. Вријеме проводим са драгим људима, бавећи се својим духом и тијелом. Обожавам бити у природи – то ми враћа равнотежу. Читам, слушам музику, посматрам људе – све то је припрема за неке будуће улоге, чак и када тога нисам свјесна. Тренутно је једини план да "Шине" прођу што боље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.