Дадо Топић: Нико више не осваја ритам

БAЊA ЛУКA - Жалим за свијетом аналогије. Чак жалим и за оном аналогном телевизијом и радијом. Данас је вријеме дигиталне телевизије, звука и слике, гдје се све оно хумано изгубило. Сада наше очи више неће примијетити неки титрај, губљење слике, а један квалитет одлази у неповрат као да никада није ни постојао - рекао је за "Глас Српске" музичар Дадо Топић, кога су генерације упознале кроз групу "Time".

Он се присјетио почетака овог бенда и начина на који је добио назив.

- Када музичари објашњавају настанке имена група, очекује се да је екипа нешто мудровала, а у суштини увијек испадне спонтано. Име "Time" смо случајно изабрали и назвали смо је тако из једне обичне потребе да то што свирамо, свирамо квалитетно. Онда смо често знали, кад бисмо замјерали некоме да не свира тачно у неком фином ритму, да говоримо: "Немаш ритма, односно тајма или ниси у тајму" - каже Дадо Топић и додаје да је назив донио и симболику дугог трајања бенда.

* ГЛAС: Први бенд који сте основали били су "Ђавољи еликсири", настао у гаражи. Зашто данас имамо мало младих рок бендова?  

ТОПИЋ: Наша потреба да тада заједно свирамо није била само то, него је била и покушај да се као група прикључимо неком обећању. Тада се музика могла слушати на радију, па чак ни телевизије није било много. Данас прављење бенда нема баш много смисла кад све постоји на компакт дисковима и DVD. Aко хоћеш да свираш са Паком де Лусијом, укључиш његов компакт диск и ту имаш све. Виртуелно можеш да свираш са највећим мајсторима џеза, скидаш пјесме са Интернета. Све је могуће, тако да нема љепоте недоживљеног. Оно што је авантура у музици, да кроз одређено вријеме освајаш ритам, па и нечију пажњу, данас нема никакву вриједност. Aко је мени некада узор био Реј Чарлс, имао сам прилику да га слушам на радију. У нашем времену, уз одређену технику да виртуелно направим спот у коме мој узор и ја пјевамо заједно. Некада смо били у ситуацији да откривамо потребу за нечим вриједним у свом животу и да прижељкујемо да издамо плочу. То више нема никакву вриједност, јер се плоче данас снимају само уз гитару, микрофон и неколико музичара. Технологија која помаже да се такве ствари лакше и брже ураде у суштини убија потребу за стварањем. Тај збир нула и јединица у дигиталном свијету све дехуманизира. Све је постало игра електронике и неких импулса, гдје се губи и оно што смо некада звали аналогним, природним односом преноса вибрација. Чуло се шкрипање и шумови код аналогних снимака, а то је ишчезло.     

* ГЛAС: На Ваше концерте долазе три генерације публике. Како то доживљавате?

ТОПИЋ: Што се тога тиче, имам један сукоб интереса. Са бендом се увијек одговорно спремам за сваки концерт. Сваки тон, титрај, жица, инструмент мора да дјелује савршено да свирамо по три сата. Желимо да концертна прича од прве пјесме не буде пуко понављање композиција које смо већ толико пута одсвирали. Музичари стално ишчекују да им се догоди тај божанствени концерт и никада нису потпуно задовољни. Имамо потребу да публика воли наше свирке. Моји вршњаци имају 60 година, могу да поведу дјецу и унуке на наше концерте. Колико год да волим њихово присуство тамо, желио бих да наши концерти протичу у тоталној тишини од стране публике. Да нам дају шансу да сваки тон доживе онако као ми који свирамо и да схвате колико нам је сваки наступ важан.

* ГЛAС: Колико у приватном животу и породици проналазите мирну оазу и енергију за музику?    

ТОПИЋ: У породици све почиње и завршава, у интими коју она представља. Ту се догађају најбриљантније ствари, одрастамо и прве слике живота понесемо из породице. Наравно, у породици срећемо најдраже људе. Из тог мјеста се шире они концентрични кругови који се враћају као позитиван рефлекс. Као музичару ми је јако важан хармоничан однос са породицом и пријатељима. Срећан сам човјек, јер имам хармоничну породицу и бенд који изванредно свира. Time су све моје најбитније жеље испуњене.         

Рок 

- Рок музика је један став о животу. "Опен рок" фестивал који је прошле године покренут у Бањој Луци доказ је да рок као музика није имао свој рок трајања. Овај фестивал ће сигурно заживјети и помало ме подсјећа на прве сличне, као што је био Вудсток - каже Дадо Топић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.