Чланство

Колико год строго да се разграниче дивљија од питомијих стања људских друштава, сва она, подједнако нетрпељиво, презирала су и презиру одметништво и отпадништво, односно издајство. Данте је, на примјер, издајницима досудио вјечност у деветом, најдубљем и најужаснијем кругу пакла. Људски живот одувијек је судбински везан за заједницу, која заузврат увијек налаже оданост припадника њеним начелима. Заједница се одржава тако што њени чланови сматрају својом светом дужношћу њено одржање, и да би заједница обезбиједила оданост својих чланова тој дужности, она утврђује различите поступке поузданог обредног приступања оданом чланству.

Кад долазимо на свијет, ми већ припадамо заједницама у којима смо рођени, али пуноправно и одговорно чланство у њима стичемо тек накнадно, пролазећи кроз приступне обреде посвећења, иницијације. Обредно приступање треба да уведе дух или свијест новог члана у заједницу и да га духовно веже за њу посредством мање или више свјесних осјећања побуђених разноврсним искушавањима, као што су шкропљење водом или крвљу, прљење ватром, жигосање, обрезивање, пробадање, качење на куке, пуштање крви, омамљивање опијатима, постављање питања...

Нови члан, неофит, иницијат, приликом иницијације испољава своју спремност да се повинује начелима заједнице којој званично приступа, и завјетује се, заклиње, зариче, на оданост племену, братству, дружини, удружењу, установи, странци, предузећу, држави, савезу, друштву... Након иницијације, новог духовног рођења, заједница која води матичну књигу свог чланства заводи у њу новог члана, а он стиче право и дужност да, сходно врсти заједнице, јавно истиче или држи у тајности обиљежја заједнице и свој положај у њој. Положаји у заједници одређују члановима улоге у одржању и дјеловању заједнице, и растући значај у слиједу тих улога означава пут по којем чланови могу да напредују према одлучујућем положају.

Кроз потке свих бајки, митологија, религија, историја, хроника, провлаче се нити прича о свакојаким искуствима и пустоловинама кроз које пролази човјек да би се потврдио и напредовао као члан неке заједнице, или да би се одметнуо из једне заједнице у другу, или да би засновао нову заједницу. У сваком случају, наш живот нужно подразумијева заједницу, постојање заједнице нужно подразумијева оданост чланства, оданост нужно подразумијева самостално препознавање себе као члана заједнице, па нас пут иницијације, који води у заједницу, нужно води кроз искушавање самоће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.