Читање на интернету масакрира књигу

Књига као најзначајнији продукт историје цивилизације сада у времену дигитализације, убрзаног живљења, доступних комуникација сигурно доживљава кризу.

Судбина књиге је непозната и питање је како ће надвладати и у ком облику надолазећи талас дигитализације.

Рекао је то за “Глас Српске” предсједник Удружења издавача Републике Српске и уредник “Бесједе” Ненад Новаковић, који се судбином књиге у вријеме дигитализације бавио и у свом научном раду.

Шеф едукативног центра у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Жељка Комленић каже да је дигитализација значајна из два разлога, ради повећања доступности садржаја на интернету и ради заштите књига.

- Дигитализација књига је процес којим се књижна грађа пребацује у дигитални облик преписивањем, скенирањем, фотографисањем дигиталним фотоапаратом, а најчешћа метода која се користи за дигитализацију књига је скенирање - казала је Комленићева.

Традиционални љубитељи писане ријечи не подржавају у потпуности дигиталну књижевност.

Сматрају да се једина предност ове форме читања и чувања књига огледа у доступности информација приликом писања научно-истраживачких радова, јер је на тај начин лакше и брже доћи до информација.

- Нема читања на интернету - сматра књижевник Миленко Стојичић и додаје да “ако нисте срасли са књигом и не дишете као она, одузимате јој живот, јер је и књига живо биће”.

Књига Драгана Великића “Бонавиа” прва је у низу електронских књига која је објављена упоредо са штампаним издањем у београдским “Стубовима културе”.

- Сигурно да дигитална књига има предности, али интима коју чин читања носи у додиру са папирним издањем, када подвлачите, пресавијате, то је нешто сасвим друго - објашњава Великић и истиче да је ужитак откривања књига у класичним књижарама непревазиђен.

У Републици Српској и у БиХ процес дигитализације је још у зачетку.

- Народна и универзитетска библиотека РС направила је велики искорак на пољу дигитализације грађе, а према статистичким подацима наше установе дигитална библиотека НУБРС има годишње око 40.000 посјета - истиче Комленовићева.

Новаковић сматра да је читање књига једна од активности која је највише претрпјела у 21. вијеку.

Према Стојичићевим ријечима књига на интернету или у дигиталном издању је масакрирана књига.

- Ријеч дигитализација и из моје тачке читања је непримјерна уз ријеч књига. То је неприродна блуд која угрожава еротику читања - казао је Стојичић.

- За библиотекарску дјелатност дигитализација је ипак предност, из простог разлога што је могуће сваку књигу у дигиталној форми и одштампати са истим изгледом - објашњава Комленићева, наводећи да је за кориснике библиотекарско-информационих услуга таква грађа доступна сваком у ма ком дијелу свијета 24 часа дневно.

Према њеним ријечима, још дуго ће књига у папирном облику остати присутна и доступна читаоцима.

По свему судећи књига неће нестати, али је сигурно да ће бити све више дигиталних издања као и читалаца те врсте “литературе”.

Библиотеке

Често се питам како ће нам изгледати библиотеке, књижаре, читаонице, кућне библиотеке, шта ће убудуће стајати у нашим регалима, шта нам то доноси савремена технологија и “онлајн начин живота”, пита се Новаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.