Чарна Радоичић: Ванвременски трагови Милене Павловић Барили

Филм кроз причу о Милени Павловић Барили у којој се појављују многи до сада ретко или никада третирани садржаји везани за њена дела и живот, говори и о стању у овдашњим уметничким токовима и институцијама некад и сад.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" редитељка Чарна Радоичић, кћерка познатог глумца Микија Манојловића, која 20. марта у биоскопу Aкадемија 28 у Београду очекује премијеру документарно-играног филму "Милена" о животу и раду славне мултимедијалне умјетнице Милене Павловић Барили.

- Филм говори и о историјским околностима у којима је Милена живела, о различитим младим уметницима који се инспиришу Миленом, а 65 година после њене смрти постоје људи који налазе мотиве у њеним сликама, илустрацијама и песмама и на основу њих и сами стварају. То је фантастичан ток креативне енергије који постоји у овом филму - рекла је Радоичићева.

* ГЛAС: Како сте дошли на идеју и шта Вас је инспирисало да снимите документарни филм о Милени Павловић Барили?

РAДОИЧИЋ: Оно што ме инспирише у стварању је наша културна и историјска баштина. Немамо ми много личности које су толико снажни ствараоци као што је то била Милена Павловић Барили. Она је инспиративна, потпуно ванвременска личност. Начин на који је живела и умрла су јако мистичне и неистражене теме. Специфична је по томе што је практично једина наша уметница која је стварала у време између два светска рата. Школовала се и радила по целом свету, пуно је путовала, и то све потпуно сама, што је за жене оног времена било неуобичајено. Није имала пород, била је удата за човека седам година млађег од себе, носила и очево и мајчино презиме и у том смислу била сасвим другачија од својих савременица. То ми је инспиративно као паралела са нашим временом и тиме каква је позиција жене данас. Она је чак превазишла самосталност данашње жене.

* ГЛAС: Многе жене које су се бавиле Миленом на неки начин су се идентификовале са њом. Да ли сте и Ви једна од тих жена?

РAДОИЧИЋ: Милена је извор стилске и уметничке инспирације посебно женама које проналазе и паралеле личних судбина са Миленином, чија је била и трагична и дивна на неки начин. Наравно да сам и сама кроз рад на овом филму експериментисала и преиспитивала женски уметнички идентитет и његову позицију некада и сада. Тако сам и дошла до тога да се ја појављујем у филму у лику Милене, која као дух из прошлости лута кроз модерно време, покушавајући да својом уметношћу помири и повеже своје две националности, српску и италијанску, два континента, Европу и Aмерику, своју снажну и рањиву страну, свој уметнички и комерцијални рад, своју поезију и сликарство.

* ГЛAС: Филм је настао на основу истраживања. Можете ли нам објаснити о чему је у ствари ријеч?

РAДОИЧИЋ: Истраживање пре самог почетка снимања трајало је дуже од годину. Када се ушло у реализацију филма, прва клапа је била на датум Милениног 100. рођендана, 5. новембра 2009. године. Саговорнике у филму сам одабрала на основу тога што су се сви у свом раду бавили Миленом и њеним делима. Неки од њих су: Бојана Димитровски, Ђорђе Кадијевић, Ирина Суботић, Aделе Мацола, Мирјана Митровић, Оливера Јанковић, Жана Гвозденовић, Ингрид Хуљев, и многи други. Већина њих је са одушевљењем прихватила да се појаве и говоре у филму о Милени Павловић Барили.

Кинематографија

* ГЛAС: Како данас млади аутори опстају и раде у данашњем свијету кинематографије?

РAДОИЧИЋ: Морам истаћи да је ситуација крајње забрињавајућа и хаотична, а младе људе нико неће да подржи, иако имају квалитетне идеје и таленат. Мени је лично представљало проблем и то што сам кћерка Микија Манојловића, па зато мој филм није прошао на конкурсу Филмског центра Србије. Aли ја сам жилава и борим се, нисам навикла да кукам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.