Бранислав Трифуновић: Никада не играм за награду

Награде никада не очекујем. Као врло млад помирио сам се са тим да када је у питању додела награда увек има неких враћања дугова. Шта год ко мислио о наградама, стално се дешава да се на крају одлучује, овако ћемо, онако ћемо. Никада себе не бих довео у ситуацију да играм за награду - рекао је за "Глас Српске" београдски глумац Бранислав Трифуновић.

Он је члан глумачке екипе у мјузиклу "Коса" у "Aтељеу 212", који је изазвао велику пажњу културне јавности, али и привукао бројну публику у позориште.

Осим тога, Трифуновић глуми и у представи "Дундо Мароје" Крушевачког позоришта, која је била на многим фестивале.

* ГЛAС: Глумите Помета у представи "Дундо Мароје" Крушевачког позоришта. Како је изгледао повратак књижевним класицима путем овог комада?

ТРИФУНОВИЋ: Ова представа је тотално другачија, јер је редитељ Кокан Младеновић тако поставио на сцену. Класичан комад смо ставили у једно другачије окружење, у затвор. Мени "Дундо Мароје" у почетку и није био нешто претерано смешан, а на послетку смо се трудили да се заиграмо. Јако смо се забављали и уживали док смо радили представу, јер смо вратили дух игре у позориште. Толико смо лепо играли да смо направили представу која изазива салве смеха, али није ни јефтина нити игра на то да буде духовита. Сама по себи је духовита, врло прецизна и тачна. Крушевачки ансамбл је то одлично испратио, па је представа била на петнаестак фестивала. То довољно говори о њеној вредности.

* ГЛAС: Члан сте глумачке екипе у мјузиклу "Коса" у продукцији "Aтеља 212". Каква сте искуства стекли радећи на овом великом пројекту?

ТРИФУНОВИЋ: То је вероватно нешто најтеже што смо сви ми радили у својим каријерама. Резултат је фантастичан. За три месеца имали смо 35 представа и око 12 хиљада гледалаца. Те реакције публике су нешто што нас је већ натерало да заборавимо тежи процес рада који смо имали. Рад на овој представи је захтеван, били смо по 20 сати у позоришту. Ту су биле глумачке, певачке пробе. Све се склопило за месец и по, што је, чини ми се, рекордни рок за један овакав пројекат, где је 50 људи на сцени. Сигурно је ово највеће искуство које сам имао у позоришту.

* ГЛAС: Имате улогу у филму "Тамо и овде" Дарка Лунгулова, који је приказан на фестивалу "Трајбека" у Њујорку. Роберт де Ниро је тада дао позитивне критике за филм. Да ли то значи да је српска кинематографија кренула напријед?

ТРИФУНОВИЋ: Већ јесте. "Тамо и овде" је филм који је у последњих десетак, петнаестак година добио највише награда на страним фестивалима. Оно што је смо желели када смо почели да радимо овај филм је да прикажемо Београд и Србију у неком другом светлу. Сви филмови који су долазили из Србије и који су ишли тамо негде углавном су показивали неку другу лошију страну. Успели смо да направимо филм који комуницира са људима са свих континената. Постигли смо то да људи запамте Београд по нечем другом, а не само по глупостима и идиотлуцима који нам се дешавају.

* ГЛAС: По чему бисте могли издвојити улогу у филму "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи"?

ТРИФУНОВИЋ: Реч је о пријатељском пројекту. Мирослав Момчиловић је мој велики пријатељ и ми смо заједно радили и филм "Седам и по". "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" је другачији од свих других филмова које сам радио, зато што смо месецима седели и причали. Цела глумачка екипа је четири, пет месеци причала о својим љубавним проблемима и шта се коме дешавало. Онда смо све то убацивали у филм. Значајно је што се тај филм базира на личним искуствима и искрен је од почетка до краја. Најважније је скупити добру екипу, састављену од људи који се разумеју у то. Тако је било са филмовима "Седам и по" и "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи".

* ГЛAС: У "Коси" глумите са Вашим братом Сергејом. Како је изгледала та сарадња?

ТРИФУНОВИЋ: Није било ништа више или мање проблема него на било којој представи. Међутим, то што смо се Сергеј и ја нашли у истој представи изазивало је пажњу медија. Aли сви су се интересовали за комплетан мјузикл и хтели су да вирну иза сцене и виде шта се догађа. Било је и лепо, занимљиво, тужно, уморно и све што може да буде у једном таквом пројекту. Емоције су увек јаке када се раде неке велике представе, али успели смо да на радост нас двојице, као и редитеља Кокана Младеновића и "Aтељеа 212", направимо нешто узбудљиво и јако енергично.

Театар фест "Петар Кочић"

- Представе које су део програма Театар феста "Петар Кочић" су фантастичне и одавно нисмо били на неком јачем фестивалу. Програм је јако занимљив и надам се да ће успети да одржи тај ниво. Фестивалски репертоар чине најбоље представе из региона - каже Бранислав Трифуновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.