Бранимир Кршић - Дијалог са природом и прошлошћу

БAЊA ЛУКA - Моја поетика, ако већ могу да говорим о својој поетици, своди се, у ствари, на дијалог или са мени омиљеним пјесником Стеваном Раичковићем или са природом и прошлошћу. A у свему томе иступа у први план моја неодлучност и бијег од свијета, који су видљиви у свакој пјесми.

Ово је за "Глас Српске" рекао млади пјесник из Котор Вароша Бранимир Кршић, којем ће 5. септембра бити уручена специјална награда "Стражилово" за најбољи пјеснички првенац објављен на српском језику, коју додјељује "Бранково коло". Жири је истакао да Кршићева књига "Обичне пјесме" представља раскошни калеидоскоп лирике, књигу ријетких узнесења и потенцијала.

- Кршић на задивљујући начин, непатворено користи песничко наслеђе и утврђује сопствени језички видиковац који ће другима бити ослонац и поуздање - наводи се у образложењу жирија ове угледне награде.

Младог пјесника награда је изненадила, али он сматра да када се ради о књижевној слави, треба бити изузетно опрезан.

- Aко сам добио неку награду, то не значи да сам најбољи. Моја књига је у том тренутку била по укусу жирија. Да је био неки други жири, можда не би била изабрана моја књига, већ неког другог пјесника - скромно је казао Кршић.

Он је додао да стражиловска линија пјевања јесте основна линија српског пјесништва, јер поезија меког штимунга у сваком случају највише одговара бићу српског народа, а ослонац тражи у традицији.

- Дијете сам са села и у дјетињству су ме задојили многим архаичним причама које су препуне старих ријечи које се данас изузетно ријетко користе. Све је то утицало на моје писање - нагласио је Кршић.

Књига за коју је добио награду, према његовим ријечима, настајала је прилично дуго, готово три године, а поента је у томе што уопште није завршена, јер све сљедеће пјесме које ће написати наслањаће се на мотиве из ове књиге.

- "Обичне пјесме" се састоје из девет циклуса. Мени је значајан број девет, ни сам не знам зашто, али га просто волим. Приговарали су ми да у збирци има доста циклуса, са чиме се слажем, али просто сам дијелио пјесме највише по пјесничким облицима, иако у многим циклусима пјесме једна другој не одговарају; нису блиске, чак ни тематиком, нити мотивима - истакао је Кршић.

Раичковић

Стеван Раичковић је мој омиљени пјесник и по мом мишљењу најбољи српски пјесник. Мени је темпераментом најсличнији. Некако сам поодавно "нагазио" на њега и почео сам га читати тамо негдје кад сам завршавао средњу школу. Просто ме фасцинирала његова једноставност, лакоћа. Оно што је најбитније је да се он ослања на традицију српског пјесништва, мада је у свему томе и модеран. Тако да у другој половини 20. вијека и немамо бољег пјесника од Стевана Раичковића - казао је Бранимир Кршић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.