Фото: Борбашу Златно јаје за филм Вартбург
Мокра Гора - У филмски магичном амбијенту Дрвенграда уз спектакуларан ватромет, додјелом награда спуштена је завјеса деветог издања Међународног филмског и музичког фестивала "Кустендорф" на Мокрој Гори.
Тако је награда "Златно јаје" додијељена мађарском редитељу Давиду Борбашу за филм "Вартбург", док је остварење "Аве Мариа" (Палестина/Француска/Њемачка) Басела Халила освојило "Сребрно јаје" и награду "Вилко Филач", а "Бронзано јаје" додијељено је руском филму "Еркинов повратак" Марије Гускове. Специјалну награду жири је додијелио филму "Град" у режији Маше Шаровић (Србија).
У конкуренцији је било 17 филмова младих режисера из Бугарске, Кине, Хрватске, Мађарске, Исланда, Ирана, Мексика, Палестине, Русије, Србије и Шпаније, а одлуку је донио жири у саставу: филмска продуценткиња и ауторка документарних филмова из Етиопије Мажида Абди, српски књижевник, филозоф и теоретичар медија Дивна Вуксановић и филмски продуцент из Рима Фламињо Задра.
Абди је честитала свим ауторима на страсти, храбрости и посвећености да сниме своје филмове и обогате све нас.
Директор фотографије Дијан Баратје из Француске је рекла да жири није имао лак посао приликом избора добитника награде која носи име једног од најбољих директора фотографије у историји, Вилка Филача, и додала да су приликом одлучивања трагали за оним чији је рад у најбољој симбиози са филмом.
Затварајући фестивал, његов оснивач, редитељ Емир Кустурица цитирао је министра културе и информисања Србије Ивана Тасовца који је рекао да фестивале треба да затварају политичари, а не умјетници.
Кустурица је нагласио да је охрабрујуће што се девети пут фестивал одржава на мјесту које је заправо "недођија".
- Један простор између земаља и градова, ни на небу ни на земљи, прво је постао туристичка дестинација, а онда је, захваљујући помоћи државе и сада "Гаспромњефта", фестивал достигао тачку, да ће га тешко бити избрисати са културне мапе - рекао је Кустурица и позвао све на јубиларно 10. издање манифестације које ће бити одржано у исто вријеме сљедеће године.
У умјетничком програму Академско културно-уметничко друштво "Светозар Марковић" из Крагујевца извело је народне игре из Шумадије и са Хомоља, а затварању фестивала присуствовао је и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
Од 22. јануара на "Кустендорфу" су, поред кратких филмова младих аутора, и остварења "Прича над причама" Матеа Гаронеа, "Дипан" Жака Одијара - прошлогодишњи добитник "Златне палме" у Кану, "Благо" Корнелијуа Порумбојуа (награда "Извјестан таленат" у оквиру канског програма "Извјестан поглед") и "Бланка" - дебитантски цјеловечерњи филм побједника "Кустендрофа" 2009. Кокија Хасеија, награђен на Венецијанском филмском фестивалу.
Одијар, Гароне, Порумбоју били су гости фестивала и одржали радионице за студенте и младе ауторе. Са студентима су разговарали и глумица Мелани Лоран, након пројекције филма "Сутра", као и продуценти Матијас Мостеирин и Никола Ђулијано након остварења "Клан" Пабла Трапера и "Младост" Паола Сорентина.
"Ретроспектива великана" била је посвећена Одијару, њемачком продуценту Карлу Баумгартнеру (1949-2014) и чешком режисеру Франтишеку Влачилу (1924-1999).
Нови програм "Деколонизовање филма", који је највише привукао пажњу студената и младих аутора, представио је документарне филмове: "О насиљу" Јорана Хуга Олсона, "Капетан Томас Санкара" Кристофа Купелина и "Њемачка младост" Жана Габријела Периоа, као и играни филм "Планине могу да оду" Ђије Жангкеа.
Посјетиоце фестивала у вечерњим часовима забављали су "Партибрејкерс", "Коља и гробовласници", јерменска реге и ска атракција "Reincarnation", молдавски трубач Адам Стинга, те Оркестар Дејана Лазаревића.
Јапански редитељ Коки Хасеи, који је у Дрвенград стигао још првог дана фестивала и прирастао за срце свим гостима фестивала, нарочито младим ауторима, рекао је да је више пута боравио на Мећавнику.
- Емир (Кустурица) и његова породица су ми много помогли. Ово је дивно мјесто, ово је дом филма. Волио бих да снимам филм у Србији - истакао је јапански редитељ.
Хасеи је рекао да ће послије фестивала остати још неколико дана у Србији како би присуствовао снимању филма Емира Кустурице, јер жели да посматра како он ради.
Посљедњег фестивалског дана одржана је презентација радова студената Академије за филм и позориште Никите Михалкова. На Академији се изучавају глума, режија, камера и монтажа. Руководилац одсјека за глуму је Никита Михалков, који је од више од сто педесет пријављених кандидата на пријемном испиту одабрао најбољих двадесет троје, између осталих и српску глумицу Милену Јакшић. Предавања држе најпознатији руски умјетници, међу којима су Владимир Хотињенко, Анатолиј Мукасеј и Леонид Вершагин, руководиоци одјељења за режију, камеру и продукцију. Михалков је супервизор свих студената Академије и након завршених студија наставља да прати њихов професионални рад. Публици су представљени одломци са радионица, као и процес рада на студентским представама рађених по драмама Антона Чехова и Ивана Буњина. Поред тога, одржане су пројекције студентских филмова Андреја Богатирјова, Вере Вадинске и Анастасије Глебове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике