Биља Крстић: Радујем се што прослављамо награде најбољих спортиста Републике Српске

Искрено ме радује чињеница да долазимо у Бањалуку да заједно са "Гласом Српске" и публиком прославимо награде најбољих спортиста Републике Српске.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" вокални солиста Биља Крстић, коју ће Бањалучани, заједно са ансамблом "Бистрик", имати прилику да чују 22. децембра у 21 час у Банском двору, на избору најбољих спортиста Републике Српске. Програм ће директно преносити РТРС.

* ГЛAС: Шта за Вас значи наступ у Бањалуци, на манифестацији која није само спортски него и друштвени догађај?

КРСТИЋЕВA: Нажалост, последњих година нисмо имали прилике да свирамо у Бањалуци, нисмо ниједном промовисали последњи албум "Тарпош" који је објављен 2007. године, а који је постигао велики успех у Енглеској и Француској. Ранијих година није било значајније манифестације у вашем граду а да "Бистрик" није био гост. Имала сам утисак да нас је чак било и превише. Искрено ме радује чињеница да долазимо и да прославимо награде најбољих спортиста.

* ГЛAС: Још љетос сте најавили да радите на новом албуму са својом групом "Бистрик". Докле је стигла цијела прича и шта публика може да очекује од новог албума?

КРСТИЋЕВA: "Бистрик" је познат по томе да албуме припрема неколико година, тако је и са новим албумом. Имамо доста посла, песме су одабране, сада се раде аранжмани. У току су пробе, у студију смо од летос, али смо морали да направимо паузу због турнеје по Aмерици и Канади, коју смо завршили средином октобра. После Нове године настављамо са радом. Публика ће имати прилику да чује нови албум до 1. јуна 2011. године, када прослављамо десет година рада и припремамо велике промотивне концерте у неколико градова.

* ГЛAС: Хоћете ли остати вјерни свом препознатљивом звуку и на новом албуму, или припремате изненађења?

КРСТИЋЕВA: Остварена је успешна сарадња са врхунским инструменталистима и певачима које желимо да укључимо у реализацију новог албума. То је новина. A што се тиче песама, укључили смо у програм доста варошких и градских песама које су исто тако занимљиве као и песме старије вокалне традиције. Спајаћемо традиције и кроз инструменте. Дудук је распрострањен у широком ареалу, али извођачки жив тек у неким националним културама, турској, јерменској и нашој, сличан по сензибилитету песмама које прати овај најстарији дувачки инструмент на свету. Могле би бити повезане управо на песми из 1882. године (коју је проф. М. Васиљевић забележио од Косте Поповића у Бачини) - "Седи мома на високо". Биће много тога занимљивог.

* ГЛAС: Својим умјетничким радом његујете традиционалну музику. Због чега сте се опредијелили за баш ову врсту музике и колико у данашњем времену уопште његујемо оно што јесмо?

КРСТИЋЕВA: Посао којим се бавим је врло одговоран и захтеван, али и инспиративан. Једноставно волим и поштујем традицију, користим аутентичне аудио и нотне записе које обрађујемо, користимо своје образовање, стилизујемо и уживам у сваком тренутку док радим. Има добрих и лоших примера у свему, па и у томе како и колико се негује оно што јесмо. "Бистрик" и ја се трудимо да следимо само прави пут, да песме настављају свој живот и да их преносимо и показујемо читавом свету.

* ГЛAС: Често наступате и у иностранству. Како инострана публика реагује и прихвата нашу етно-музику?

КРСТИЋЕВA: Наши концерти представљају популарисање традиционалне музике са простора Србије и Балкана, а инострана публика то препознаје кроз наше наступе. Досад смо имали велики број концерата у иностранству и утисци које носимо су дивни. Публика свуда непогрешиво препознаје квалитет и уме добро да награди сваки труд. Право је задовољство представљати своју традицију пред странцима и видети како уживају у ономе што им доносимо.

* ГЛAС: Сарађивали сте са многим врхунским музичарима и групама. Ко је до сада на Вас оставио најјачи утисак?

КРСТИЋЕВA: Било је дивних сарадњи, али ако морам баш само неког да издвојим, нека то буде Давид Џор из Израела, контратенор. Три пута је проглашен певачем године у Израелу и добитник је признања као најбољи вокални извођач. Певао је са најпознатијим светским оркестрима: Израелском филхармонијом, Лондонским симфонијским, Њујоршком филхармонијом, Бечком, Кинеском и Београдском филхармонијом. Сарађивао је са Зубином Мехтом, Питером Гебријелом, Aндреом Бочелијем, Џефом Баклијем и многим другима.

* ГЛAС: Живимо у времену гдје кич и шунд "нападају" иза сваког ћошка. Колико праве вриједности и квалитет у музици могу да се боре против пролазне комерцијале?

КРСТИЋЕВA: Велика гужва, неукус и грандоманија обележје је овог времена, и то су слике које нас прате већ дужи период. Ја сам оптимиста, па се не бих бавила овим да мислим да неће бити другачије, боље. Уосталом, нико никог не приморава да слуша и гледа оно што му се не допада. Угађајте себи, поделите са својим пријатељима лепе тренутке, слушајте оно што вас радује.

Почеци

* ГЛAС: Вас ипак не везују само за традиционалну музику. Било је ту и рокенрола, поп музике. Како данас гледате на тај период када сте почињали? Колико је то вријеме "Сунцокрета", "Раног мраза"... оставило утицаја на Ваш умјетнички изражај?

КРСТИЋЕВA: То су била дивна времена када је музика имала посебно место у нашој земљи. Било је све другачије, више се дружило кроз музику, поштовало и помагало. Из тог времена остали су пријатељи за цео живот. Кроз ове групе сам сазревала, а имала сам и шта да научим. Та искуства су ми врло драгоцена данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.