Aутори препуштени сами себи

БAЊA ЛУКA - Недостатак школованог кадра и институција гдје би се он образовао, одсуство традиције и континуитета у производњи, као и регулисане стратегије на републичком нивоу, само су неки од проблема анимираног филма у Републици Српској.

Продукција се своди на индивидуални рад аутора. Прилика за увезивање и размјену идеја и искустава домаћих аниматора постоји на фестивалима, али она није искоришћена. Ове манифестације не нуде никакве едукативне садржаје и више представљају ревије страних филмова, него мјесто гдје би се домаћи аутори афирмисали. 

Према ријечима визуелног умјетника Миодрага Манојловића један од главних разлога слабе производње је тај што нема образованих продуцената који би схватили шта је сама суштина продукције.

- Продукција није презентовање филмова на фестивалима, нити њихова промоција по разним другим ревијама. Продукција филмова подразумијева континуирану производњу, да ли анимираног, да ли играног филма: од саме идеје, до продукције и постпродукције и тек онда презентације на домаћим или иностраним фестивалима - рекао је Манојловић.

Он је додао да у Републици Српској нема континуитета у продукцији филмова, као ни школе са традицијом у којој би се учило како се и на који начин нешто продукује.

Сличног мишљења је и академски сликар и магистар дигиталне умјетности Бојан Стеванић.

- Треба да едукујемо људе из области илустрације, карактер и концепт дизајна, сторџтелинга, а за то нам је потребна посебно финансирана установа од стране Министарства просвјете и културе. Тек такви, уско специјализовани људи, могу да се упусте у комплексније анимиране пројекте - истакао је Стеванић.

Миодраг Манојловић је подвукао да се специјализација може регулисати усвајањем стратегије филмске продукције на републичком нивоу.

- Стратегијом филмске продукције избјегла би се ситуација да се аутор од почетка до краја сам ангажује око свих могућих ствари да би изнио идеју или пројекат до завршетка - нагласио је Манојловић.

Он сматра да би аутори требало да се међусобно увежу и тако размијене идеје и искуства, а најбоље мјесто за тако нешто су фестивали.

- Иако имамо фестивал анимираног филма, ова манифестација нас не окупља на добар начин. Окупља нас да конзумирамо анимирани филм, а не да будемо учесници у том фестивалу, као неки људи који ће кроз радионице и друге видове едукације више да се повежу и ауторски и идејно - казао је Манојловић.

Бојан Стеванић каже да су фестивали одлична прилика да домаћи аутори презентују своје филмове заједно са великим именима умјетности анимације, али додаје да на њима домаћи аутори не могу доћи до изражаја.

Aнимирани филм у Републици Српској препуштен је ентузијастима из кућних студија, а они Интернету и копираним брошурама одакле се едукују. Док се нешто не промијени и даље ћемо се одушевљавати страним филмовима на нашим фестивалима, не знајући да у публици сједе људи који су способни да направе ако ништа бар рад једнаког квалитета, као онај који гледамо.

Ентузијасти

Поред Бојана Стеванића и Миодрага Манојловића, анимираним филмом у Републици Српској баве се Иван Aћимовић, Ненад Поњевић, Огњен Радумило, Младен Ђукић. Појављују се и нови талентовани аутори као што је Ненад Стојановић, који тек треба да се појаве на неком од фестивала са својим филмовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.