Aнтон Касиповић: Нема више пара по бабу и по стричевима

Неда Симић - Жерајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aнтон Касиповић: Нема више пара по бабу и по стричевима

Министарство просвјете и културе Републике Српске сам успио организовати тако да сада идемо за сваком нашом маном. Први пут се недавно десило да за једну манифестацију коју смо подржали нису оправдана средства и тај новац је враћен. Зато онај ко је добио средства у 2010. години и није их оправдао, не може аплицирати у 2011. години.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар просвјете и културе Републике Српске Aнтон Касиповић, најављујући ригорозне мјере за све "културне промашаје" и покушаје њиховог подупирања из државне касе.

Он сматра да ће се формирањем савјета за културу Републике Српске, за чије је чланове недавно расписан конкурс, направити нови искорак у финансирању културних институција и умјетничког садржаја и да ће се јасно одредити приоритети Министарства на чијем је челу.

* ГЛAС: Какав је Ваш концепт савјета за културу Републике Српске?

КAСИПОВИЋ: Мислим да ће савјет за културу дати једну нову филозофију, нови начин размишљања у којем нећемо увијек имати исте ауторитете, у којем ћемо препознати долазак на сцену младих и квалитетних људи, као и нове форме у умјетности. Мој концепт је да то буду стручњаци из различитих области културе, наравно, ауторитети и свакако заступљени из цијеле Републике Српске. Стално имам ту бојазан да и Бањалука не крене у правцу у којем иде Сарајево, а то је његов стални покушај да доминира Босном и Херцеговином. Не би било коректно да запоставимо потенцијале које имамо у Бијељини, Требињу, Источном Сарајеву и свим мјестима Републике Српске.

Очекујемо да ускоро добијемо много добрих приједлога и да Влада по приједлогу министра уз све консултације дође до компетентног савјета за културу који ће бити савјетодавно тијело министра. Опредјељиваћу се тако што ћу разговарати са много компетентних људи о томе кога одабрати.

* ГЛAС: Почетком године јавно сте рекли да ће у јануару бити спроведени избор и именовање директора републичких културних институција и чланова управних одбора тих установа. Зашто тај посао није завршен ни до априла?

КAСИПОВИЋ: Није нимало једноставно било то урадити. То је деликатан посао, јер су у питању изузетно значајне институције. У овој седмици Влада РС ће се опредијелити у вези са именовањем директора Народног позоришта Републике Српске и тај посао ћемо завршити. У Народној и универзитетској библиотеци за сада имамо вршиоца дужности, а још тече законски рок по којем можемо имати в.д. Конкурс за директора библиотеке биће расписан у идућих 15 дана, а врло брзо ћемо привести крају и избор и именовање директора Кинотеке РС.

* ГЛAС: Због чега је поништен конкурс за чланове Управног одбора Народног позоришта Републике Српске?

КAСИПОВИЋ: За чланове Управног одбора пријавили су се одлични људи, који имају потребне референце. Међутим, сматрам да би било јако важно да у структури чланова УО, осим људи из свијета позоришта, имамо и људе из пословне заједнице који могу, а увјерен сам да би и жељели и да финансијски подрже једну тако значајну институцију као што је Народно позориште. Због тога ћемо обновити конкурс. Настојаћу да у оквиру својих компетенција охрабрим неке људе који воде на примјер финансијске институције или су на било који начин успјешни у пословној заједници, да уз све обавезе које имају буду и чланови Управног одбора позоришта и да на тај начин материјалну основу те институције учине стабилнијом.

* ГЛAС: У јавности стално слушамо да је мали буџет за културу, то је већ постала флоскула. Међутим, да ли су финансијска средства, онолико колико их има, правилно распоређена или су тачне тврдње да се пројекти из области културе неријетко подржавају "по бабу и по стричевима"?

КAСИПОВИЋ: Док нисмо имали правилник, а то сам са мојим сарадницима у Министарству урадио у прошлом мандату, средства су дијељена тако што је министар сједио и писао цедуљице "ово ћемо подржати са толико новца", "ово нећемо никако" и зато се може рећи да је било "по бабу и по стричевима".

Ја сам настојао да смањим своје компетенције, јер сматрам да немам право да о буџетским средствима одлучујем сам, а немам ни довољно компетенција. Свако ко мисли да одлично може процијенити квалитет рукописа једног романа, сценарија за филм, а истовремено и концерта, балета, је у огромној заблуди. Зато смо донијели одређене правилнике и формирали комисије за које сматрамо да су стручне и на основу њихових мишљења утврдили смо кога и на који начин подржати.

* ГЛAС: Да ли је и у раду тих комисија било пропуста и покушаја лобирања?

КAСИПОВИЋ: Не тврдим да нема пропуста и грешака и у раду тих комисија, али сам сигуран да је нормативно то сасвим добро урађено. Сматрам да тај посао у будућем периоду може бити још боље урађен доприносом чланова савјета за културу од којих очекујем полемичке тонове, јер проблеме не треба да "гурамо под тепих" него морамо о њима да дискутујемо и заједно тражимо начин да их што прије ријешимо.

* ГЛAС: Недавно сте најавили оснивање фондације за умјетност, што је изазвало опречне ставове умјетника и културних радника. Како ће се обезбјеђивати новац за ту фондацију с обзиром на глобалну финансијску кризу и мјере штедње?

КAСИПОВИЋ: Било је различитих доживљаја. Читао сам изјаве умјетника до чијег мишљења држим који су навели да да је то можда потцјењивачки и да ствара један негативан однос, да то нису беспомоћни људи. Пошао сам од тога да ми немамо довољно новца у буџету за подршку свему ономе што је квалитетно у култури. Зато сам процијенио да би било добро основати једну фондацију и у коначној верзији имам све нормативно сређено. То би, дакле, била фондација за подршку умјетности. Ја бих био оснивач као грађанин, а не као министар. Сматрам да ће чињеница да сам ја ту подстакнути људе који могу и желе да помогну умјетницима, да финансијским средствима формирамо једну фондацију која би, наравно, слиједећи правила и нормативу у вези са радом фондација, подржала умјетнике на различите начине.

Врло сам оптимистичан да ћемо успјети обезбиједити средства у тој фондацији. Имам одлично искуство кад сам организовао аукцију за продају слика које сам добио као министар на поклон у претходне четири године. На тај начин смо скупили четрдесетак хиљада марака и купили два контрабаса са Бањалучку филхармонију, одвојили дио средстава за завршетак обнове Ћопићеве школе у Хашанима и дио средстава за књижевну награду за младе умјетнике. Увјерен сам да има и појединаца и компанија који и те како желе да помогну, али је јако важно да их неко организује.

Кадровско појачање

* ГЛAС: Честе су примједбе културних радника и умјетника да поједине области стваралаштва у Министарству воде некомпетентни људи који немају потребна знања?

КAСИПОВИЋ: Тачно је да смо до 2005. године имали потпуни хаос, тад се у Министарству о финансирању одлучивало лично. Онда смо изграђивали нормативу и сад смо дошли до тога да треба да задовољимо процедуру. Опредијелили смо се за конкурсе, комисије и наравно, пратимо даље рад тих комисија. Мислим да је важно кадровско ојачавање ресора културе у Министарству. То је плејада младих људи са одличним образовањем, који су потврђени у умјетности. Међу њима су академски сликари, професионални музичари, филмаџије и то је једна сасвим другачија ситуација од оне коју смо имали прије шест година. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.