Aндрићеви ликови живе са историјом

БAЊAЛУКA - Aндрићеви људи из народа, готово у сваком, а нарочито у тешком тренутку, живе са својом цјелокупном историјом. Та историја је, дакако, понајвише саткана од снова, од митова и легенди, пјесама и предања.

Рекао је ово академик Рајко Петров Ного на дводневном научном скупу "Aндрић између истока и запада", којем присуствују истакнути академици и професори.

- И баш таква, као "прареч и прасвест предака", у синкретичком јединству, она тим људима даје ону спасоносну снагу оријентисања, препознавања и мира у разноразним мраковима којима су наши простори тако раскошно обдаривани - рекао је Ного.

Парафразирајући Aндрићеве ријечи из његовог знаменитог есеја "Разговор с Гојом", Ного каже да је Иво Aндрић, ослушкујући легенде, те трагове колективних људских настојања кроз стољећа и из њих одгонетајући смисао наше судбине, трагао за обликом оног зрнца истине око којег се те легенде слажу.

Према ријечима предсједника Aкадемије наука и умјетности Рајка Кузмановића, дјело Иве Aндрића не само да живи и траје, већ остаје дјело свевременске вриједности, а Aндрић није само наш писац, већ је свјетско име.

- Пролазе године од времена када је Aндрић писао своја дјела, али што се више временски удаљавамо од тих година, јасно се сагледава, не само код нас него и у свијету, да је његово дјело жива стварност, да представља увијек и изнова велики изазов за откривања неоткривених тајни о смислу људског битисања - рекао је Кузмановић.

Он је истакао да, ма колико Aндрићево дјело било читано, оно никада није прочитано и дочитано у довољној мјери, па кад му се враћамо, долазимо до нових спознаја о свијету чији смо дио, али и о себи самима.

- Aндрић нас је приближио и Европи. Многи су говорили да ми треба да идемо према Европи, а Aндрић је у ствари окретао Европу према нама и то је врло значајно - додао је Кузмановић.

Према ријечима академика Радована Вучковића, о Aндрићу је издато много зборника и било је много скупова, а ниједан није био посвећен, као овај, централној теми о Aндрићевом дјелу између истока и запада.

- Он је и сам рођен на прелазу између источне и западне власти, па му је у његовом раду то била и велика преокупација. У фокус посматрања сам, бирајући тему "Између истока и запада", ставио то како се његове личности понашају на линији између истока и запада - рекао је Вучковић.

Он каже да је Aндрић означио Босну као мјесто гдје се преламају интереси запада и истока и управо је то и представљао у својим дјелима.

- То је представио на начин да је преузео технику источних приповедача, а то значи причањем приче за причу, али је онда применио и своје западно искуство и мерила и тако је створио дело које је јединствено. Управо због тога се Aндрић толико преводи у великом броју светских метропола - додао је Вучковић.

Своја излагања о Иви Aндрићу и данас ће на научном скупу у организацији Aкадемије наука и умјетности РС представити угледни професори и академици, чији је покровитељ било Министарство науке и технологије Владе РС.

Приповиједање

- Оно што је јако интересантно је Aндрићев начин приповедања, у којем су уткана искуства истока, рецимо "1001 ноћи", али и исто тако и западна строга мерила, која донекле обуздавају ту распричаност источног начина приповедања. Због тога је Иво Aндрић јединствен - рекао је академик Радован Вучковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.