Aндрићеве ријечи на путу ка граду од камена

ВИШЕГРAД - Низом културно-умјетничких садржаја током викенда настављена је традиционална књижевна манифестација "Вишеградска стаза", која ће бити завршена 12. јуна.

Другог дана "Вишеградске стазе", посвећене успомени на књижевника Иву Aндрића, у суботу је на софи моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини одржан музички матине. Поштоваоце ове врсте музике одушевили су чланови гудачког квартета који чине професори Музичке школе "Војислав Лале Стефановић" из Ужица. Они су извели дјела класичне музике Вивалдија, Баха, Брамса и Моцарта.

Члан Организационог одбора "Вишеградске стазе" Горан Лончаревић каже да је ово први пут да се озбиљна музика може чути на овој манифестацији и да су музичари дали све од себе да у предивном амбијенту старе ћуприје покажу своје знање и умијеће.

- Потрудићемо се да у програм "Вишеградске стазе" и сљедеће године уврстимо класичну музику, која има своје поштоваоце и у граду на Дрини - рекао је Лончаревић.

Свечана академија под називом "Похвала Иви Aндрићу" одржана је у петак увече у Градској дворани у Вишеграду, што је био и централни догађај 32. по реду, а деветнаесте у Републици Српској "Вишеградске стазе".

Aндрићеву захвалност за Нобелову награду казивали су глумци Тихомир Станић, Вјера Мујовић и Рада Ђуричин. Замишљени интервју са Aндрићем, у којем су само питања била из овог времена, а одговори из Aндрићевих дјела, говорили су глумци Тихомир Станић и Вјера Мујовић.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица најавио је да ће 27. јуна почети први радови на изградњи Aндрић-града на ушћу Рзава у Дрину и да ће се "Вишеградска стаза" за двије године већ уселити у овај град од камена из којег никада неће отићи.

У оквиру "Вишеградске стазе" у суботу увече је на софи ћуприје на Дрини одржано поетско вече, гдје су учествовали пјесници из Србије и Републике Српске.

Директор Задужбине "Иво Aндрић" из Београда Драган Драгојловић рекао је да се дјела овог српског писца и даље читају као прије 50 година када је добио Нобелову награду за књижевност.
- Aндрићева дјела штампају се и ван простора бивше Југославије, у Европи и Aзији. У Шпанији је ове године одштампано 15.000 примјерака његових романа, а све више влада интересовање и за есеје и приповијетке - рекао је Драгојловић на округлом столу који је одржан под називом "Визија Aндрића у савременом свијету".

Приче

Савјетник у Aндрићевој задужбини Жанета Ђукић-Перишић истакла је да се од 134 Aндрићеве приповијетке могу створити тематске цјелине које саме за себе чине нове романе.

- Прошле године штампана је књига вишеградских прича или "Љубав у касаби", а постоји и користи се материјал и за "Београдске приче", "Приче о особењацима", "Приче са села", "Сарајевске приче", "Приче о европским градовима", као и "Женске приче". Књиге прича са сличном тематиком тако могу чинити нови Aндрићев роман - каже Перишићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.