Aндрићев живот и дјело стопили се са ћупријом

Након што је написао најпознатија дјела романе "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника" и "Госпођица", тада већ надалеко признати књижевник Иво Aндрић је у мају 1953. године први пут дошао у Вишеград, у мјесто гдје је провео рано дјетињство и завршио основну школу.

Свом завичају Aндрић се, поред писања о њему, одуживао и посјетама 1963, па и 1972. године.

Хроничари града на Дрини и Рзаву ревносно су биљежили Aндрићеве посјете "граду на води", како је за њега писац волио да каже, а посебну писану документацију и фотографије водила је и вишеградска Гимназија, коју нобеловац никад приликом доласка није заобишао.

У разреду некад чувене Гимназије пред ученицима је тада узбуђеним гласом прозборио: "Излазим пред вас са истим оном узбуђењем, исто онако као што сам први пут изашао пред свог учитеља Љубомира у првом разреду основне школе", рекао је Aндрић ученицима и професорима.

Двије године касније Издавачко предузеће "Свјетлост" из Сарајева додијелило је Aндрићу новчану награду за роман "Госпођица". Цјелокупан износ награде врсни приповједач поклања вишеградској Гимназији.

- Молим вас да овај прилог примите као мали доказ мојих свакидашњих веза са Вишеградом и моје привржености граду мог дјетињства - записао је Aндрић у писму упућеном директору Гимназије Есми Кресо.

Професорка Средње школе "Иво Aндрић" Дивна Васић истражила је преписку нобеловца са Гимназијом и то истраживање објавила под насловом "Долазим као ваш друг и нисам овдје странац".

- Ученици и професори ове средње школе редовно су, између осталог, честитали Aндрићу Нову годину, а он им је узвраћао честитке. Већ 1962. године ученици Гимназије са директором Божидаром Полићем посјетили су писца у његовом стану и честитали му 70. рођендан. Aндрић се обрадовао својим Вишеграђанима - рекла је професорка Васић.

Хиљаде Вишеграђана дочекало је сад већ добитника Нобелове награде за књижевност 23. априла 1963. године. Највећа гужва била је на Ћуприји на Дрини, гдје су фоторепортери снимили и фотографије које ће касније обићи свијет. Сутрадан Aндрић одлази у Гимназију и разговара са ученицима и професорима. Ученици су овом приликом извели позоришни комад.

- Преписка поводом државних празника између славног писца и професора Гимназије се наставља. Већ 1972. године, поводом Aндрићевог 80. рођендана, делегација ове школе уручује писцу у његовом стану у Београду руже и текст честитке. Срећни смо што је та наша тврда, неправилна и изглодана вишеградска стаза била први значајан корак Вашег живота - прича професорка Васић.

Приликом Aндрићеве посљедње посјете Вишеграду, 1972. године, писац се дружио са матурантима Гимназије. Ученик Жарко Чигоја му је поручио "Ви и Ваше дјело увијек сте били везани за мост, Вишеград и људе који живе у њему. Људи су долазили и одлазили, а мост је остао да свједочи о вјечности људског дјела.

Одговарајући на ријечи добродошлице писац се снебивао да сједне за катедру.

- Ја овдје долазим као ваш друг, јер сам ишао ту у школу и нисам странац. Не гледајте у мени савршен идеал радног човјека. У вашим годинама сам био понекад лијен, али и љубав према раду стиче се временом - прозборио је писац романа "На Дрини ћуприја" ученицима.

То је била посљедња посјета Иве Aндрића граду у којем је научио прва слова.

- Када је 13. марта 1975. године објављена вијест да је преминуо Иво Aндрић, ученици и професори Гимназије су Удружењу књижевника Југославије упутили телеграм.

- Ученици и наставници наше школе увијек ће се сјећати сусрета с Aндрићем, а његово књижевно дјело биће нам путоказ у животу и раду. И као што је вјечан вишеградски мост, тако ће и трајно остати међу нама успомена на тог великог човјека и ствараоца - написала је професорка Дивна Васић изучавајући преписку између Иве Aндрића и Гимназије у Вишеграду.

Љетопис

Професорка Дивна Васић је у Љетопису Гимназије пронашла текст у којем се говори да је на ћуприји организовано комеморативно вече, а делегација школе је присуствовала сахрани у Београду књижевника који је прославио Вишеград.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.