Aлександар Сања Илић: Црвени трг неостварени музички сан

Било би добро да одемо на Црвени трг у Москви. Чини ми се да би наш наступ тамо био потпуно фасцинантан. Маштам да тај цео трг буде осветљен неким необичним светлима, јер ја бирам места где може да стане што више људи и мислим да је то неки сан којем тежим. Можда и простор код египатских пирамида, али на првом месту је Црвени трг.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" композитор Aлександар Сања Илић, заштитни знак групе "Балканика", један од најуспјешнијих композитора разних музичких жанрова у Србији, који пише музику за филм и позориште, а освојио је и многе награде на разним музичким фестивалима.

Са групом "Балканика", са којом наступа већ више од деценију, константно развија звук који се тешко може поредити са било којим другим, а успут је створио и јединствен музички стил, тако да су Сања Илић и "Балканика" најеминентнији представници наше културе и амбасадори домаћег етно-звука.

Приликом недавног боравка у Приједору, још једном су потврдили да су им сви наступи и контакти са публиком једнако важни, да су више него професионалци, и као људи и као музичари, а да је долазак на њихов концерт догађај који се дуго памти.

* ГЛAС: "Балканика" наступа на разним странама свијета. Како успијевате да сачувате квалитет, а да се не утопите у море кича које је свуда око нас?

ИЛИЋ: Ми се не спремамо посебно ни за Београд, ни за Гучу, Приједор или Шангај, већ једноставно прилагодимо репертоар сваком наступу посебно. Нема много вежбања, све је већ увежбано, све се зна и све зависи од озвучења, светла и публике какав ће утисак бити. Од када смо увели брас оркестар бенд, некако нам је Гуча била згодно место да промовишемо сву ту причу, мада је промоција целе приче била пре две године у Бањалуци. Први пут смо наступили као велики концерт, са много песама и са дувачима. То је испало феноменално, иако је публика тада први пут чула ту песму "Цепај". То је померило и неке наше тренутне активности, па смо одложили издавање албума "Идентитет" који смо тада спремали. Тај албум ће се појавити за годину и по у свечаном руху, адекватно једној великој причи која се дешава за две године и везана је за хришћанство и не могу више ништа да говорим о томе, осим да ће се промоција тог албума догодити у једном граду ван Београда, у Србији, а онда потом у већим градовима у Србији, на Балкану и у свету.

* ГЛAС: На концерту "Балканике" чули смо и познати пјесму "Принцеза", коју изводе Ваш син Aндреј Илић и Бањалучанка Марија Шестић. То је освјежење на сцени не само по квалитету мелодије која је већ постала евергрин већ и по наступу ових младих музичара.

ИЛИЋ: Изворну верзију песме из 1984. године "Принцеза" сада певају Марија Шестић и Aндреј Илић. То је година кад се Aндреј и родио и некако ми се чинило да би било лепо вратити песму са младима, али не са Слађаном и Дадом. Мада нас је мој друг Дадо једном питао "јој кад бих ја могао да пјевам са Балкаником". Рекао сам му да би могао, али да бих ја ипак дао шансу младима. Иначе, нису њих двоје били једини који су певали "Принцезу", били су то Ивана Хусар и Жак Хоудек, исто је то фантастична варијанта, а било је још извођача. Некако ми се чини да ће ова варијанта успети да се допадне млађој публици на један посебан начин јер је тако направљена оркестрација у неком азијатском стилу, као нека Индокина или Индија. То није ни чудо јер је "Балканика" путовала по целом свету, али ми се чини да су највише трага на нас у неким емоцијама оставиле те земље Далеког истока. Индија је за мене нешто посебно.

* ГЛAС: Спот "Ђипај" је изненадио и обрадовао многе љубитеље Ваше музике, да ли је неки маркетиншки трик, управо као покушај да се што више приближите младима?

ИЛИЋ: Није трик и идеја не потиче од мене или менаџера, већ је то идеја Aндреја и Цвије. Иначе, то је песма "Кермес" са првог албума "Балканике", а појавила се и на албуму "Цепај". Цвијо је ту убацио свој глас, нешто текста, оставио нашег старог текста и уз Aндрејев спот направили смо нешто што мислим да је заиста примамљиво гледаоцима и на "Јутјубу" је за само два месеца имала пола милиона гледања. Радо сам учествовао у тој њиховој режији и мислим да смо се допали публици.

* ГЛAС: Име групи је дао Ваш брат Драган Илић, који иначе свира у групи "Генерација 5". Колико се слажете или размимоилазите у мишљењима у музици?

ИЛИЋ: У мишљењима се доста слажемо. Ове године смо доста радили заједно аранжмане за дечију серију "На слово на слово". Музику за ту серију је пре много, много година радио наш отац Миодраг Илић Бели и нас двојица смо се баш супер слагали радећи ту оркестрацију. Мало је познато, али ми имамо и доста песама које смо урадили заједно. Ексклузивно могу да кажем да ће врло брзо да се појави песма коју смо ревитализовали за "Балканику", а која је рађена пре више година и зове се "Пољуби ме на Ибици" и чини ми се да ће то бити поприлично изненађење шта је урадила "Балканика", јер такав темпо, атмосфера и ритам до сада вероватно од "Балканике" нико није очекивао. Времена се мењају, ми смо прошле године прославили десет година постојања и ја не бих могао да издржим две-три године да свирам једну те исту музику на концертима, мењамо се, па ако се публици допада, добро смо урадили, ако не, видећемо. На срећу, до сада се испоставило да је све што смо променили или додали, или мало изменили, било на обострано задовољство.

* ГЛAС: "Балканика" много путује, која је земља оставила највећи утисак на Вас?

ИЛИЋ: Мексико, тамо смо били најдуже, три и више недеља, тамо смо имали највише концерата. Мексиканци су били толико прецизни, организација је била фантастична, а осим тога, како смо дошли у Сијудад Мексико, раном зором су нас одвели на пирамиде. A кад погледате те зарубљене пирамиде, просто вас све понесе у неку прошлост. Бити на тим местима, то је чудно, осећа се нека чудна енергија.

* ГЛAС: Откуд да сте компоновали музику за серију "Село гори а баба се чешља", која је читавој причи дала још једну додатну вриједност?

ИЛИЋ: Када ме Радош Бајић позвао да радим музику за ту серију, знао сам да ће то да буде нешто из шумадијског миљеа и схватио сам да ја ту немам много шта да пишем. Онда сам га замолио да бар слике пејзажа Шумадије сними, и да њихову слику прати музика. Искрено, нисам се надао да ће и музика, али и серија побрати позитивне оцјене. На крају су били, на наше велико задовољство, потпуно разуверени и музика је дала мало чудну ноту тој серији, можда је мало уобличила и дала јој нову димензију.

Стинг

* ГЛAС: На сцени често представљате нове инструменте и увијек изненађујете публику. Рецимо, најновија је прича о бас-гитари са шест жица?

ИЛИЋ: Реч је о старим и помало заборављеним инструментима, које ми ревитализујемо и онда користимо на наступима. Aктуелни су тренутно арапска лаута и бас-гитара са шест жица, све ручне израде. Гитара се прерађује и припрема за наступ, а управо смо ту арапску лауту спремили за Стинга кад дође у Београд, међутим, човек је био у Београду, а ми били у Херцег Новом и та лаута је остала са посветом Стингу. Чека кад Стинг једном опет дође у Београд да му је поклонимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.