21. Театар фест “Петар Кочић: Прегршт слојева једне приче

Миланка Митрић
21. Театар фест “Петар Кочић: Прегршт слојева једне приче

Бањалука - Три генерације једне породице у Сарајеву, три различита поимања времена, сјећања и жеља, приказана кроз прошлост, садашњост и будућност, сачињавали су основне мотиве радње шесте такмичарске представе “Све се некако преживи осим смрти”, која је одиграна на 21. Театар фесту “Петар Кочић”.

У овој драми, у извођењу ансамбла Народног позоришта Сарајево, гледаоци су имали прилику да на сцени виде приказ живота Сарајева кроз погледе на различита егзистенцијална, социјална и историјска питања и проблеме. Представа је настала по тексту Љубице Остојић, а у режији Дине Мустафића.

У представи су играли: Ејла Бавчић-Таракчија, Изудин Бајровић, Каћа Дорић, Александар Сексан, Емина Муфтић, Амила Терзимехић, Дина Мушановић, Ведран Ђекић, Кенан Којић, Хариз Шабановић и Јасенко Матковић.

- Идеја да се ради овај текст је и потекла од Дине Мустафића и ми смо то свесрдно прихватили. У овом тексту осјети се женска енергија, поетика. Тешко да би мушкарац могао да направи ову врсту поетичног текста. То је, по мени, један од квалитета ове представе. Није класична драмска представа, нису класични дијалози ни драмске ситуације, више се ради о једном поетском приказу ових ствари о којима смо хтјели да говоримо - рекао је Изудин Бајровић, глумац и умјетнички директор Драме Народног позоришта у Сарајеву.

При избору музике, бирали су пјесме “Екатарине Велике” и Дамира Имамовића да би на неки начин побјегли од било какве врсте романтизовања.

- Сви смо емотивно везани пупчаним врпцама за своју средину из које потичемо, од тога се не може побјећи. Не гледамо сви на исти начин, немамо сви исту прошлост, немамо сви иста искуства и треба да уважимо свачији став - појаснио је Бајровић.

Глумица Дина Мушановић сматра да ову представу јединственом чине различити слојеви које она нуди.

- У овом блесавом времену и овој блесаво подијељеној држави је јако битно што смо дошли на ваш фестивал и јако је битно да долазимо једни другима. Ми бар не бисмо смјели допустити да нас било шта дијели. Морамо бити отворени и видјети туђе перспективе. Љубав јесте спас, мени је овај посао спас. Тако перципирам свијет, тако сам васпитана, такав је мој однос према свима. Желим вам свима пуно љубави. Да је добијете и да је дате - казала је Мушановићева.

Сама директорица Народног позоришта из Сарајева Маријела Хашинбеговић рекла је да је ова прича имала намјеру да остави траг и да прикаже оно с чиме се свакодневно суочавамо и све оно што живимо, из дана у дан.

  • Ми смо направили пресјек онога што живимо. Постоји палета избора који ми сами треба да изнађемо. Послали смо много питања и много одговора - додала је Хашинбеговићева.

Ријеч редитеља

- Преферирам театар који пружа отпор свим покушајима да се комерцијализује кроз “лакше и питке комаде”. Занимају ме драмски текстови који се дају поставити у критичком односу према друштвеним темама. Видјети властити наказни одраз у времену у којем живимо није нимало једноставан сценски задатак. Драмски текст Љубице Остојић нуди могућност за отворено позориште, нешто ново и рубно, истраживачко у пропитивању сценске форме и израза. Сцена је метафизички простор у којем се може још слободно мислити, чак и о свом родном граду, с којим никад ниси начисто - објаснио је Дино Мустафић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана