Ђуле за "Глас": И даље живимо дјечачки сан на јави

Није важно колико се дуго чека, колико је важно да нови албум сваки пут донесе нову енергију и песме које ће потписати време. Тајна је управо у том новом емотивном и енергетском кључу!

Рекао је ово за "Глас Српске", Звонимир Ђукић Ђуле, из бенда "Ван Гог" објашњавајући зашто је пауза од претходног албума потрајала пуних шест година. Фронтмен и гитариста једног од најпопуларнијих рок бендова на овим просторима, каже да иако је музичко дијете ере рок албума, али да је формат синг тактике у пласирању музике данас просто неминовност времена.

- Претходни студијски албум "Море без обала", издали смо 2019. године. На нашем новом албуму радили смо у стандардној поставци, Срба и ја, заједно са нашим продуцентом Војом Аралицом. Прошли смо кроз још једно, инспиративно музичко путовање и нисмо себи дозволили луксуз, да се у креативном смислу поновимо и ослонимо на већ постигнуто. Генерација смо која је одрасла на таласу музике, која је плодотворила епохалне албуме као целину, али реално, то време је прошло. Музичка индустрија се данас прилагођава новом времену. Када смо почињали, средином 80-их, албуми на винилу и касетама су били наша реалност. Данас се начин слушања музике променио, пажња слушаоца више није стрпљива као пре, све се убрзало. Синглови су садашњост коју живимо, део 21. века, брзине и експанзије разних музичких платформи које добро каналишу овај формат. Албум ће се појавити на тржишту када се свих десет нових песама и спотова, као коцкице мозаика, сложе у слику, а дотад, песма по песма, спот по спот. Нове песме, "Луд и сам", "До последњег даха" и "За планету С.О.С." су доступне на свим дигиталним платформама и на нашем "Јутјуб" каналу, рекао је Ђуле.

ГЛАС: Поменули смо Воју Аралицу, човјека који је без претјеривања ходајућа легенда домаће рок музике и са којим сарађујте скоро двије деценије, што је у музици као и у браку јако дуг, али и јако интензиван период. Дјелује,  судећи по резултатима, да је "креативна " хемија у овом случају изузетна. Шта је то суштински што је Аралица дао бенду током ове заједничке везе?

ЂУЛЕ: Имали смо то задовољство да сарађујемо са најбољим продуцентима. Захваљујући њима, музику смо открили на један посебан начин. Почевши од Владе Неговановића, Ђорђа Петровића, Саше Хабића, до Воје Аралице. Њихове вештине и посвећеност, обогатили су нас многим сазнањима. Воја је чаробњак који увек несебично даје све од себе. Он је пре свега наш брат, па тек онда сарадник, врхунски професионалац, мађионичар звука и сваког инструмента ког се дотакне. Не познајем човека који је више наслушан музике од њега. Наша креативна хемија, траје пуних двадесет година, од албума "Коло". Од тог момента, нисмо прекидали наше дружење и све продукцијски везано за "Ван Гог", потписује он. Воки је део "Ван Гог" породице и чест гост на нашим концертима.

ГЛАС: У нумери "Луд и сам" пјевате стихове "Тек сад јасно видим јасно као дан, да два пута се не живи један исти сан", стихови који се као и наслов нумере могу узети као програмски мото "Ван Гога". Да ли живите свој сан и може ли музика бити уопште музика ако се не живи до посљедњег даха?

ЂУЛЕ: У једну исту воду не улази се два пута. Да, још интензивно живимо дечачки сан на јави. Играмо све брже, дишемо без страха, и тако ће бити, до последњег даха. Песма "Луд и сам" је млађа сестрица песме "За сузе нема времена", драге су ми обе. Такве песме углавном долазе спонтано у доба животне зрелости, док пребирате по прошлости са дозом носталгије. Извесно је да ће тематски, нови албум бити спектар искуства и спознаје, које смо упили током протеклих деценија. На нашу радост, као и до сада, стилски потпуно другачији од сваког нашег претходног албума.

ГЛАС: Гледајући ретроспективно 40 година уназад до албума "Ван Гог", како Вам та плоча дјелује са овим пређеним искуством, гдје видите њене предности и гдје слабости и генерално, колико је та ера средине осамдесетих била наивнија или искренија у односу на данашње доба, кад је у питању креативно –ауторско стварање музике?

ЂУЛЕ: Главна посебност нашег првог албума издатог 1986. је тај клиначки аутентични жар и занос који се чује на албуму. Припремали смо га на Авали, надомак Београда, и на дан кад смо кренули да се пакујемо и кренемо пут студија, покисли смо на чернобиљској киши. Мокри до голе коже, унели смо покисле инструменте, у легендарни "Студио 5". Студио у коме су снимљени многи антологијски албуми и у коме су сви велики бендови тог времена снимали своје песме. Ми, клинци, ушли смо у студио да снимимо свој деби албум, са искусним продуцентом (Ђорђе Петровић), који се током снимања албума, некако спонтано и прикључио групи на клавијатурама. Започели смо снимање као базична четворка, а из студија смо изашли као петорка. У формату тадашње Југославије, било је пуно фантастичних бендова, прегршт врхунских песама, ауторство је цветало, а ми смо са алтернативним песмама, прашили срцем пуним ватре. Свака улица је у том тренутку имала свој бенд, из сваког подрума се чула музика. Са ове дистанце, могу скромно и мирне душе да кажем, да је тај албум био испред времена у ком се појавио. Ко зна, можда из тог разлога и нисмо тад били баш схваћени, јер смо били ван свих стандардних калупа.

ГЛАС: Након тога албума услиједила је пауза, повратак са Вама на позицији пјевача и од тог  повратка постоји јасна еволуцијска линија у вашој музици у којем сваким албумом покушавате надмашити сами себе као бенд. Са друге стране, толико трајање могло вас је ставити у лагодну позицију бенда који без проблема има бест оф репертоар који понавља из свирке у свирку, али нисте одустали од мотивације да помјерате границе и поменуте стандарде у звуку. Шта је погонско гориво које Вас покреће у те ауторске авантуре?

ЂУЛЕ: Та прва постава је након деби албума одсвирала двадесетак концерата, и убрзо након тога, на жалост, крајем 1987. бенд је престао са радом. Свако је кренуо својим путем, догодила се пауза. Други албум "Свет је мој" објавили смо 1991. у новој постави и на наговор пар другара, преузео сам улогу главног вокала. Након тога, 1993. се појавио албум "Страст", и на њему смо се у формацији трија, напокон, жестоко гитарски разиграли.

Од тог албума, задали смо себи задатак и почели да подижемо лествицу захтевности. Било нам је неинспиративно да се стално вртимо у малом зачараном кругу, моди по којој би по опробаном рецепту, штанцовали увек исте песме, песме које би публика волела да чује. Нисмо хтели тај пут, хтели смо стилску неизвесност, која би нам кроз енергију, доносила увек неко ново узбуђење. Инспирацију смо ловили у лету. На том путу смо, остали доследни и до дана данашњег.

ГЛАС: Поменули смо да је одржавање рок бенда у животу једна врста умјетност за себе, Ви и Срба сте ту од почетка, прошло је много људи кроз групу, шта су они дали бенду и колико је нове људе током 40 година било тешко уклопити у групу као креативну и извођачку цјелину, а да се одржи репутација и настави стварати будућност бенда?

ЂУЛЕ: Нас двојица смо цео живот двојац без кормилара. Најбољи другови скоро педест година, вишеструки кумови, подједнако предани идеји, нераздвојни у свакој ситуацији. Истина, поставе су се мењале, неки људи су отишли из бенда својим путем, опет неки други су дошли у бенд и свако од њих је својим потписом, несебично оставио део себе групи. Знате, кад имате песме, није тешко одржати креативну репутацију. Матица свега у нашим животима је породица! Тај породични код пренели смо и на бенд. "Ван Гог" је једна велика породица. Њу наравно не чинимо само ми, публици видљиви, већ и много вредних, талентованих и посвећених људи, који својим делима чине, да сваки наш корак до бине, буде професионално испраћен, и да све буде подређено концертном ватромету. Посвећеност сваког од њих је наша заједничка снага и инспирација.

ГЛАС: Иза Вас су четири жива албума, ако рачунамо и три ДВД издања, укупно седам живих носача звука. Откуд та склоност лајв издањима, нека врста документа бенда у времену или просто сте љубитељ ове врсте издања?

ЂУЛЕ: То су све издања која су незаборавне концертне тренутке отргнула од заборава. Нема те музичке баштине која би потекла од нас, а да не укључује и публику која нас годинама прати на нашем путу. Ту децу, која су са радошћу пригрлила музичко наслеђе својих родитеља и сада су "гласноговорници" из првих концертних редова. Енергија тих младих људи на нашим концертима буди наду, откривање њихове посвећености, за нас је посебан ниво уметности. Један од мени омиљених ливе албума је, "No Comment" из 1997. Годи нам понекад да се осврнемо на постигнуто, "поглед у ретровизор". Осврт на неке наше албуме из прошлости. Један од нама дражих је, акустик албум из 2016. године, "Ако станемо, губимо све". Албум који је ове године напунио десет година, а на коме се налазе акустичне верзије неких наших песама. До сада смо урадили два спота са њега, за песме "Опасан плес" и ево пре неки дан смо публици представили спот за песму "Да ли зна".

ГЛАС: Славите јубилеј онако како сте и изградили каријеру од четири деценије концертима уживо, ту је поменути нови албум, да ли још нешто планирате за прославу рођендана, нека реиздања или писани материјал о бенду?

ЂУЛЕ: Славимо љубав, а без помпе обележавамо јубилеј. Никада ништа нисмо планирали, колико смо увек интуитивно знали да направимо разлику између импровизације и организације. Кад смо почињали, нисмо ни сањали да ће све ово баш оволико дуго трајати и да ће се у нашим песмама кроз одрастање, препознати многе генерације. Реално је да ћемо концертно обележити ову, као и сваку претходну годину. Можда урадимо и по који винил новог албума за поклонике грамофона, али реално, дигиталне платформе су тренутно најсмисленији начин, да музика дође до људи. Писани материјал смо оставили за сам крај, тамо, некад, негде. Када музика утихне, корице наше књиге ће саме проговорити. Идемо даље, вођени речима Бранка Миљковића: "Не боји се пута који је тежак, јер лагани путеви ретко воде далеко".

ГЛАС: Високи стандарди дјеловања у сваком сегменту каријере на неки начин су заштитни знак "Ван Гога", али концерте поводом 40 година постојања групе, укључујући и бањалучки, најављујете као спектакл, пошто нисте склони олаким изреченим ријечима, шта ове свирке нуде публици осим препознатљивих стандарда бенда: упечатљивих пјесама, врхунског звука и раскошне енергије уживо?

ЂУЛЕ: Питање је у исто време дало одговор. Да, "осим - упечатљивих песама, врхунског звука, раскошне енергије уживо", на какву је публика навикла кад је "Ван Гог" у питању, и све то у граду музике, пред енергичном и распеваном публиком која воли рокенрол, и још плус за рођендан бенда, шта ћете више од тога, ето нама "спектакла". Сваки дан уз музику и љубав славимо живот, који је сам по себи "спектакл", а концерти су тренутак када тај осећај делимо са публиком! С тим у вези, ето прилике, да 19. јуна на Кастелу, заједно са свим генерацијама, обележимо још једну концертну ноћ за памћење. Бањалука је одувек била урбана рокерска лука, град који се не предаје пред најездом музичких трендова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.