Вокална солисткиња Даница Црногорчевић за “Глас Српске”: Очување традиције и духовности једина сламка спаса

Миланка Митрић
Вокална солисткиња Даница Црногорчевић за “Глас Српске”: Очување традиције и духовности једина сламка спаса

Почела сам рано да се бавим музиком те с обзиром на то да нам Господ даје свима неке таленте, ја сам своје умножила на тај начин што дијелим љубав према нашем Створитељу управо на овај начин који сви разумију, пјесмом односно музиком.

Зато сам се одлучила да то буде духовна и традиционална музика јер ми она у срцу лежи. Да на тај начин очувам вјеру у Господа нашег Исуса Христа, као и баштину не само нашег народа и наше културе, већ водећи се оном реченицом “Воли своје, а поштуј туђе”.

Испричала је ово у разговору за “Глас Српске” вокална солисткиња и једна од најзначајнијих умјетница које његују традиционалну и духовну музику Даница Црногорчевић.

- Кроз поштовање и љубав, његујем и пјевам пјесме са балканског подручја које обухватају све, од македонских, бугарских, албанских, румунских, хрватских, грчких, руских, јеврејских пјесама – додаје она.

ГЛАС: Колико таква музика дира и повезује срца и шта Вам је најдраже да пјевате?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: По ономе што видим код народа док пјевам јесу сузе у очима, било да је то нека пјесма духовног или традиционалног карактера у њима изазове емоције, тако да сам онда сигурна и да повезује њихова срца. Највише волим да пјевам управо ове пјесме које буде у народу свијест о томе ко смо, шта смо, одакле смо, ко нас је створио, у кога вјерујемо, коме се надамо и кога очекујемо.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о настанку Ваше најновије пјесме “Кроз живот и смрт”?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Пјесма “Кроз живот и смрт” је заиста мени прирасла к срцу и могу рећи да сам се у току снимања те пјесме баш посебно осјећала. Заиста бих препоручила свима да је преслушају више пута, јер није површна и управо тражи да се човјек мало замисли над собом и уопште животом. Пјесма која слави нашег Створитеља, настала је прије двије године. Текст је писао мој супруг ђакон Иван Црногорчевић, а музику ја, док је аранжман радио Александар Ковачевић у чијем је студију и снимана, “АК Соунд” у Београду. Морам да захвалим и дивним људима који су помогли да се реализује снимање прелијепог спота, а то су господин Петар Матуновић и господин Предраг Глумац Николић. Спот је радила продукција Бубуљ.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о албуму “Весели се српски роде” на којем ће се наћи и та пјесма?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Албум је још у припреми, али почетком ове године ће бити издат. Већ су двије пјесме са албума људима добро познате а то је пјесма “Весели се српски роде”, коју је такође писао мој супруг и “Православље Црном Гором блиста” коју је писала попадија Дајана Петровић, која је чланица групе “Нектарија” и која пише и пјева своје ауторске пјесме. Тако да смо те двије пјесме, заједно са овом најновијом одлучили да објавимо раније, односно прије издавања албума у току прошле године због цјелокупне ситуације у којој се нашао наш народ овдје у Црној Гори.

ГЛАС: Шта Вама значи очување традиције и како то чинити у овом времену?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Очување традиције и наше духовности је данас једино оно што видим као сламку за коју се наша невина дјеца могу ухватити у мору свега и свачега што нуди данашњи свијет и уопште не само музичка сцена, него апсолутно све што им је “надохват” руке и што могу путем телефона и разних друштвених мрежа да виде и чују. Некада је тешко било да човјек постане познат, јер је требало за то добро да се помучи и да има високе квалитете, не само таленат, него да буде прије свега добар, моралан човјек, а данас је то и више него лако, данас је заправо најтеже да човјек остане “непознат” и “скривен” у свом топлом дому од очију других. Зато се рађа и завист и љубомора те је све више људи који губе самопоуздање, који су несрећни, завидни, па су из те зависти изгубили и оно што су можда имали као  дар од Господа и који је требало умножити.

ГЛАС: Какав је данашњи свијет и у чему је спасење?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Једино спасење од нашег постојања па док живимо јесте у Богу, у цркви. Црква је наш брод спасења. Не кажем да треба сви скроз да се предамо толико да то оптерећује, свако колико може, а може сигурно бар да једном у недјељу дана присуствује божанственој литургији, јер при рођењу смо добили тај позив, у нашим срцима константно тиња тај неугасиви пламен православне истинске вјере. Свијет иде својим током и свијет увијек нуди лажне посластице, а на­ нама је шта ћемо одабрати и којим ћемо путем кренути.

ГЛАС: Мислите ли да би све било боље када бисмо само мало више вољели себе и једни друге?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Наравно. То је оно што нам свима највише недостаје. Али надамо се у Бога да ће мира, љубави, спокоја и радости бити више и да ће људи знати да се радују животу.

ГЛАС: Како гледате на цјелокупну ситуацију живота у пандемији и како мислите да ће се даље одразити на начин живота којим живимо, али и на саму умјетност, као једну сферу човјековог дјеловања?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Вирус као вирус сигурно да постоји и да је однио много живота тога смо свједоци. У свом том хаосу постоје и добре стране, а то је да су се људи мало зближили међу собом у невољи, да су укућани упућени једни на друге и да се живот у многоме поједноставио. Сада више него икада нам треба света тајна покајања, света тајна причешћа, и уопште молитва као нешто што ће нам сачувати здрав разум. Одразило се на само на умјетност као и на све остале друштвене токове. У овом тешком времену треба човјек остати трезвен и не дозволити да клоне ни психички ни духовно.

Божић

ГЛАС: У духу Божића и празничних дана, какву поруку бисте послали нашим читаоцима?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Христос се роди! Ваистину се Христос Бог наш роди!  Поручујем свима да у миру и здрављу и љубави прије свега проведу не само тај дан, него цијелу предстојећу годину.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана