Фото: Агенције
ЛОС АНЂЕЛЕС - Хвала ти за сву инспирацију, за то што си крчио пут да би други могли да га слиједе и за то што си био најоткаченије фанки биће на планети.
Овим ријечима се Мајк Скот из бенда "Вотербојс" опростио од америчког музичара и текстописаца Слаја Стоуна, оснивача славне мултирасне групе "Слај Стоун енд фемили Стоун" и револуционарног иноватора који је измијенио слику поп, фанк и рок музике, а који је преминуо у 83. години живота. Међу онима који су му одали почаст били су и музичарка и глумица Квин Латифа, која га је назвала иноватором и заљубљеником у фанк, те хип-хоп икона Ди Џеј Премијер, који је написао: "Хвала ти што си нам донио разноликост, фанк, соул, рок и јединствену групу, због тога се и ја трудим да останем аутентичан. Због тебе желим да будем велики".
Са својом групом Слај је спојио соул, психоделични рок и госпел у узбудљиве пјесме ван свих жанровских граница и постао један од кључних зачетника фанка седамдесетих, раме уз раме са Џејмсом Брауном и Џорџом Клинтоном. Критичар Дејв Марш у књизи "Илустрована историја рокенрола" написао је да је његов звук био потпуно интегрисан, не само музички, већ и сексуално и расно.
- Ово је био бенд у којем мушкарци и жене, црнци и бијелци, нису имали једну фиксну улогу већ много флуидних. Жене су свирале, мушкарци пјевали, црнци су паничарили, бијелци су постајали фанки, сви су радили нешто неочекивано, што је било једино што је слушалац могао очекивати - рекао је Марш.
Међу њиховим највећим хитовима налазе се култне нумере које и данас харају етером: "Dance to the Music", "I Want to Take You Higher", "Life", "Stand!", "Everyday People", "Hot Fun in the Summertime" и друге . Албум "There’s Riot Goin On " из 1971. године, суморно размишљање о грађанским правима и изгубљеним идеалима послијератног доба, данас се сматра једним од најбољих албума 20. вијека.
Рођен као Силвестер Стјуарт 1943. године у Тексасу, у породици пентекосталне вјероисповијести, Слај је одрастао у области залива Сан Франциска. Прве музичке кораке направио је у госпел квартету "Стјуарт Фуор" са троје браће и сестара. Као младић постао је познат на плодној музичкој сцени контракултуре Сан Франциска, био је вјешт инструменталиста, радио ди-џеј, имао је више локалних бендова и продуцирао музику за групе из гаражног рока и психоделије.
Године 1966. ујединио је свој бенд "Слај енд Стонерс" са братом Фредијем и његовом групом "Фреди енд Стоун Соулс", чиме је настао легендарни састав "Слај енд фемили Стоун". Пробој су остварили наредне године пјесмом " Dance to the Music ", а четврти албум "Stand" из 1969. продат је у више од три милиона примјерака. Мјешовити расни и музички састав групе привукао је ширу публику, а наступ на легендарним фестивалима Вудсток и Харлем исте године, претворили су их у глобалне суперзвијезде.
Почетком седамдесетих хитови су долазили спорије, а група, позната по честим отказивањима наступа (током 1970. године, бенд је отказао 26 од својих 80 концерата), постепено се распадала под теретом све веће злоупотребе дроге и унутрашњих сукоба. Слај је већину албума "There’s Riot Goin On" снимио сам, користећи рану верзију ритам машине. Сљедећи албуми, попут "Fresh!" са чувеним портретом Ричарда Аведона на омоту, такође је углавном било његово соло дјело. Група се званично распала 1975, иако је Слај наставио да користи њено име за соло издања.
Иако је поставио ритмичке темеље диско и денс музике, није успио да одржи каријеру крајем седамдесетих, пошто се зависност од кокаина погоршала уз све веће проблеме са законом. Наставио је да сарађује са умјетницима као што су "Фанкаделик" и Боби Вомак, али је посљедњи албум објавио 1982. године ("Ain’t But The One Way"). Током осамдесетих хапшен је неколико пута због посједовања кокаина, а 1987. и због вожње под његовим утицајем, након чега је напустио Калифорнију и преселио се у Конектикат. Деведесетих година био је готово потпуно одсутан из јавности, уз гласине да живи као бескућник у комбију, а тек 2006. поново се појавио на сцени, на додјели "Гремија", гдје му је одата почаст.
Сљедеће године кренуо је на турнеју са преосталим члановима групе, али су наступи били неуједначени. Посљедњи албум, "I’m Back! Family & Friends", с новим верзијама старих пјесама и три нове нумере, објављен је 2011, уз не баш сјајне критике и пријем публике.
Године 2015. добио је пресуду у своју корист у парници против бившег менаџера и адвоката, тврдећи да су му украдене тантијеме. Међутим, није добио новац због раније нагодбе из 1989. године. Због финансијских проблема, посљедње године провео је у сиромаштву, а док су други на његовим пјесмама зарађивали милионе, он је живио у камп приколици, преживљавајући уз помоћ поштовалаца и пријатеља.
Утицај Слаја Стоуна на генерације музичара осјећао се свуда у свијету, а модерна поп сцена, добрим дијелом изграђена је на музичким темељима његове оставштине. Слај је био иконична фигура, револуционарни иноватор и прави пионир који је редефинисао пејзаж поп, фанк и рок музике. Његове култне пјесме оставиле су неизбрисив траг, а његов утицај остаје неоспоран. Стоунови сјајни албуми из шездесетих и раних седамдесетих инспирисали су Мајлса Дејвиса и Хербија Хенкока да у џез укључе електричне инструменте и фанк грув. Умјетници попут Ајса Кјуба и Принса или бендови попут: "Ред хот чили пеперс", "Паблик енеми" и "Ротс" су обрађивали његове пjесме.
Слај је био у браку са Кети Силвом од 1974. до 1976. године, са којом је имао сина, Силвестера Млађег. Касније је добио још двоје дјеце, кћерке Силвијет са трубачицом Синтијом Робинсон и Новену Кармел.
Његов бурни живот и каријеру раније ове године документовао је Квестлов, редитељ филма "Sumer of soul", у документарном филму "Sly Lives: Aka The Burden of Black Genius".
- Један од најснажнијих цитата из филма је да је Слај створио алфабет који и данас користимо за изражавање музике. Био је први који је искористио предности тога што је музичар у спаваћој соби, вишеканално снимање, ритам машину и што је све радио сам. Хвалимо Стивија Вондера и Принса за ове ствари, али Слај је био прототип - рекао је Квестлов.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.