Руски композитор Игор Стравински био један од најразноврснијих стваралаца 20. вијека: Радознали револуционар класике

Миланка Митрић/агенције
Руски композитор Игор Стравински био један од најразноврснијих стваралаца 20. вијека: Радознали револуционар класике

БАЊАЛУКА – Мир и немир, радост и сјета, разиграност, весеље, с примјесама тамних нота, топлина и хладноћа, борба и смирај, све су то ријечи којима је могуће описати композиције великог Игора Стравинског и опет не успјети у томе.

Један од најразноврснијих и најјединственијих музичких стваралаца 20. вијека, руски композитор Игор Стравински, који је преминуо на данашњи дан прије пола вијека, у својој посвећености умјетности, стварао је праве музичке разноликости, које могу само да буду доживљене, не и до краја описане.

Стравински је био инспирисан народном музиком у Русији, у свом раду окретао се експресионизму и неокласицизму, а с повременим уплитањем у џез. Нешто касније, почео је да користи додекафонију, систем од 12 тонова. Био је револуционар свог времена, који је тадашњем свијету музике донио нови осјећај. Идеје његове музичке револуције живјеле су и након његовог одласка, а својим сентиментом у стварању инспирисао је многе генерације које су дошле послије њега те је називан и једним од истинских музичких иноватора епохе.

“Концерт за 16 инструмената”, “Регтајм”, аутобиографски радови “Хроника мога живота”, “Музичка поетика”, “Жар-птица”, “Петрушка”, “Посвећење прољећа”, сценска кантата “Свадба”, мелодраме “Прича о војнику”, “Персефона”, опера-ораторијум “Краљ Едип”, опера “Живот развратника”, кантата “Симфонија псалама”, оркестарска дјела - три симфоније, концерти за клавир, концерти за виолину, концерти за камерни оркестар, била су само нека од његових дјела, која и деценијама након настанка остају једнако јединствена, а он човјек с етикетом модерног композитора који је био доносилац промјена.

Стравински је за себе говорио да је више традиционалан композитор, а у већем дијелу, инспирацију за стварање налазио је у хришћанској вјери те тако вјерске теме заузимају значајан дио његовог опуса.

Међународну славу прво је стекао са своја три балета “Жар-птица (1910), “Петрушка” (1911) и “Посвећење прољећа” (1913). Премијера балета  “Посвећење пролећа” изазвала је бурне реакције код тамошње јавности и заувијек промијенила погледе на ритмичку структуру у музици, што је направило преокрет у виђењима других композитора.

Током вишедеценијског рада и стварања, осим као композитор, био је и пијаниста и диригент. Стравински је био радознао човјек посвећен музици толико да је неизмјерни жар за стварање, из године у годину преносио у музичке иновације, којима је изнова и изнова изазивао реакције јавности.

- Један трик карактеристичан је за све формалне покушаје Стравинског: труд његове музике је да прикаже вријеме као на циркуском паноу и да прикаже временске комплексе као да су просторни. Но, тај трик се убрзо сам исцрпи - забиљежио је филозоф Теодор Адорно у књизи “Филозофија модерне музике” објављеној 1948. године, у којој је Стравинског назвао акробатом, психотичним и дјетињастим човјеком жедним зараде, којем је његов неокласизицам чији је један од првих заговорника, био истински велика грешка.

Буран приватни живот, испуњен различитим недаћама, стајао је наспрам баланса којег је имао у умјетничком животу, у којем је био изразито прецизан, складан, смирен и прилично хладнокрван. Свјетски човјек, умјетник свих, Стравински је због свог сензибилитета и могућности прилагођавања различитим просторима, уживао пажњу у свим великим градовима у којима је наступао, пролазећи кроз све критике које су до њега стигле. Живио је на разним мјестима, да би од 1939. године, до смрти, живот провео у Сједињеним Америчким Државама.

Стравински има звијезду на Холивудској стази славних, а 1987. године, постхумно је добио “Греми” за животно дјело.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана