Пола вијека њемачке електрореволуције: "Kraftwerk" објавио специјално издање култног албума "Radio-Activity"

ДИЗЕЛДОРФ - Легенде електронске музике, група "Kraftwerk", коју многи оправдано сматрају једним од најутицајнијих бендова свих времена, објавиле су специјално, јубиларно издање свог култног петог студијског албума "Radio-Activity", поводом његовог 50. рођендана.

Истражујући давне 1975. године интригантне теме комуникације путем радија и радиоактивности, овај албум је донио знатно експерименталнији звук од својих претходника. На њему се нашао епохални сингл "Radio-Activity", а ово остварење је остало упамћено и као први материјал снимљен у класичној постави бенда коју су чинили вокали, синтисајзери и електронске перкусије.

Поменути сингл био је револуционарна нумера која се током времена претворила у најполитичкију протестну пјесму њемачких визионара. Од самих уводних секунди у којима се чује пулсирајући Гајгеров бројач, преко ескалирајућих синтисајзера, па све до продорне Морзеове азбуке која спелује наслов, било је јасно да након овога ништа у музичком свијету неће звучати исто.

Од научне химне до глобалног антинуклеарног позива

Ова кључна нумера са петог студијског албума из 1975. године дјелује као научна химна, али истовремено носи и снажне упозоравајуће ноте својим упорним рефренима и прогањајућим стиховима "Радиоактивност / Је у ваздуху за тебе и мене". Током деценија ова химна је мутирала од елегичне мелодије до клупског хита и глобалног антинуклеарног позива, али је заувијек остала препознатљива.

"Kraftwerk" је првобитно снимио албум "Radio-Activity" између рафала великих трансатлантских турнеја. Њиме су продужили експериментални поп и бескомпромисни дух свог међународног пробојног албума "Autobahn" (1974), користећи текстове на енглеском и њемачком језику. Албум је истовремено био куриозитет који је евоцирао ново "информационо доба", али и рефлексија страха из доба Хладног рата.

На овом материјалу дебитовао је класични квартет који су чинили суоснивачи Ралф Хитер и Флоријан Шнајдер (који су копродуцирали албум у легендарном студију бенда "Клинг кланг" у Диселдорфу) те Карл Бартос и Волфганг Флур. Њихова музика се тада потпуно преселила у електронске сфере, хладнокрвно се одвајајући од ранијег фолк и џез стила у којем је Шнајдер свирао флауту и виолину. Њихови препознатљиви синтисајзерски звуци тада су заштићени, укључујући и ударни Минимуг, као и језиве хорове Вако оркестра. Упркос релативној краткоћи албума, чијих 12 нумера траје мање од 38 минута, његова атмосфера је опијајућа, доносећи константан осјећај чуда усред напетости.

Ужас, љепота и ДНК модерне компјутерске музике

Ралф Хитер, једини преостали оригинални члан бенда, описао је овај пројекат у разговору са Стивеном Далтоном из часописа "Uncut" 2009. године.

"То је албум научне фантастике. Ужас и љепота. Концепт је био инфилтрација радио-станице, што је можда опасније од радиоактивности. Радили смо са тракама, монтирали дијелове, љепилом. Сва електроника. И више пјевања и говора, попут говорних симфонија", рекао је тада Хитер.

Читав каталог "Kraftwerka" представља својеврсну изванредну штампану плочу која се повезује са неограниченим музичким стиловима: хип-хопом, електром, амбијенталном музиком, новим таласом, синт-попом, индустријским роком, детроитским техном и савременом класиком. "Radio-Activity" је успио да на посебан начин освоји дух звука и визије.

Оригинално умјетничко дјело и омот дизајнирао је дугогодишњи сарадник Емил Шулт, док је музика уживо представљена на све амбициозније начине. У Флуровој књизи "I Was a Robot", он описује свирање пјесме "Radio-Activity" уживо користећи "кавез за удараљке" који се активира свјетлошћу, а који би често изазивао техничке грешке на сцени. Елементе са овог албума касније су семпловали извођачи као што су "New Order" (најпознатији у хиту "Blue Monday"), "The Chemical Brothers", Мајли Сајрус и бројни други умјетници.

Бенд су као своју директну инспирацију наводиле планетарне звијезде, од Дејвида Боувија до Рјуичија Сакамота, који је једном приликом изјавио да је основао "Yellow Magic Orchestra", јер су жељели да направе јапански "Kraftwerk". Славног композитора Макса Рихтера овај звук је потпуно одредио када је имао свега 13 година, након што је бенд први пут чуо на телевизији и писао Би-Би-Сију.

Армирани стуб модерне поп културе

Прослављени музичар, композитор и продуцент Мартин Вер истиче да је њемачки састав армирани стуб модерне поп музике.

"''Kraftwerk' је један од стубова моје креативности. Многи умјетници из мог периода не би постојали на начин на који данас постојимо да није било 'Kraftwerka'. Све је некако почело када сам у школи упознао Фила Оукија, који ће касније постати фронтмен групе 'The Human League'. Имао је много већу колекцију плоча од мене, што је било право пробуђење. Заједно смо се заинтересовали за 'Kraftwerk', чак и прије него што су постали електронски бенд. Оно што је то заиста промијенило за мене јесте 'Radio-Activity'. То је концептуална умјетност, није звучало као ништа друго. Волио сам храброст овог албума, а постоји и извјесна њежност. Етерично је, као да је иза свега стајала дубока интелигенција", каже Вер.

До почетка деведесетих година утицај овог бенда на клупску културу постао је немјерљив. Њихова колекција "The Mix" (1991), прилагођена плесним подијумима, садржала је модерне верзије класика из седамдесетих, али и радикалну реинвенцију пјесме "Radio-Activity". Нумера је и даље присутна у ваздуху, али и на екранима, будући да се појављује у звучним записима бројних остварења, од њемачких арт филмова до бразилских теленовела.

Овај безвременски албум, који је поново издат крајем маја, наставља да фасцинира и нове генерације музичара. Савремени млади људи у дигиталном добу више не повезују пјесме са одређеним историјским тренутком, већ у овом ремек-дјелу слушају саму ДНК модерне музике створене на рачунарима.

Док је оригинална нумера из 1975. славила научне иновације и помињала Марију Кири, нова верзија је постала изразито антинуклеарна протестна химна са јасном поруком: "Зауставите радиоактивност". Пјесва је отварана вокодерским набрајањем највећих свјетских нуклеарних катастрофа: "Чернобиљ… Харисбург… Селафилд… Хирошима", са додатним стиховима који упозоравају на ланчане реакције, мутације и контаминирано становништво. Пјесма данас звучи релевантније него икад у свијету оптерећеном сукобима и еколошким катастрофама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.